1, 2. (а) Који је посао Рута обављала? (б) Шта је Рута сазнала о Божјем Закону и његовом народу?

РУТА клечи крај снопа јечма који је сакупила током дана. Вече се спушта на поља око Витлејема и многи радници су се већ упутили ка капији тог малог града смештеног на оближњем узвишењу. Њене руке сигурно вапе за одмором будући да напорно ради још од раног јутра. Па ипак, она не посустаје. Наставља да замахује штапом и удара класове како би се одвојило зрневље. Све у свему, био је ово успешан дан — бољи него што се могла надати.

² Да ли се овој младој удовици коначно смеши боље сутра? Као што смо видели у претходном поглављу, она је остала уз своју свекрву Нојемину, заветујући се да је неће остављати и да ће Нојеминин Бог Јехова постати и њен Бог. Ове две ожалошћене жене дошле су у Витлејем из Моава. Моавка Рута је убрзо сазнала да у Јеховином Закону постоје практичне одредбе које чувају достојанство сиромашних у Израелу, међу којима су и странци. Поред тога, видела је да у Јеховином народу има људи који заиста воле те законе, а доброта коју су јој показали била је као мелем за њено рањено срце.

3, 4. (а) Како је Воз охрабрио Руту? (б) Како нам Рутин пример може помоћи у данашњим тешким временима?

³ Један од њих је Воз, богати старији човек на чијим њивама је Рута пабирчила. Он је данас показао очинску бригу према њој. На лицу јој се јавља осмех при помисли на његове речи похвале за то што се брине о Нојемини и што је одлучила да потражи уточиште под крилима Јехове, правог Бога. (Прочитати Руту 2:11-14.)

⁴ Па ипак, Рута се можда пита какав је живот чека. Као сиромашна туђинка без мужа и детета, како ће се старати о себи и Нојемини у наредним годинама? Да ли ће пабирчење  бити довољно? А ко ће бринути о њој када остари? Није чудо ако је обузимају такве неспокојне мисли. У данашњим тешким временима, многе људе море сличне бриге. Док сазнајемо како је Рути вера помогла да савлада изазове, видећемо да је она у много чему добар пример за нас.

5, 6. (а) Колико је Рута успела да напабирчи првог дана? (б) Како је Нојемина реаговала када је видела Руту?

⁵ Када је Рута овршила јечам, видела је да је напабирчила једну ефу, то јест око 22 литра. Било је то чак 14 килограма јечма! Она ставља завежљај на главу и затим креће ка Витлејему који тоне у мрак (Рута 2:17).

⁶ Нојемини је драго када види своју вољену снаху и можда јој се отима уздах одушевљења када угледа толико јечма. Рута такође доноси остатак хране коју је Воз одредио радницима. Док њих две деле тај скроман оброк, Нојемина је пита: „Где си данас пабирчила и где си радила? Нека је благословљен онај који је обратио пажњу на тебе“ (Рута 2:19). Брижна Нојемина добро запажа. Видевши колико је Рута донела кући, схвата да је неко обратио пажњу на ову младу удовицу и био добар према њој.

7, 8. (а) Чију је доброту Нојемина видела у Возовим добрим делима и зашто? (б) Како је Рута наставила да показује верну љубав према свекрви?

⁷ Повео се жив разговор и Рута прича Нојемини о Возовој доброти. Дирнута, Нојемина одговара: „Нека га благослови Јехова, који није ускратио своју доброту ни живима ни умрлима“ (Рута 2:20). Она је у Возовим добрим делима видела доброту Јехове, који подстиче своје слуге да буду великодушни и обећава да ће их наградити за доброту коју показују. * (Прочитати Пословице 19:17.)

⁸ Нојемина подстиче Руту да прихвати Возову понуду да пабирчи на његовим њивама с девојкама из његовог домаћинства, како је не би узнемиравали на некој другој њиви. Рута прихвата савет. Осим тога, и даље је живела „код своје свекрве“ (Рута 2:22, 23). У тим речима поново видимо особину која краси и најбоље описује Руту — а то је  верна љубав. Њен пример нас покреће да се питамо како ми гледамо на своју породицу и да ли верно подржавамо своје најближе, пружајући им помоћ када им је потребна. Таква верна љубав не пролази незапажено код Јехове.

9. Шта од Руте и Нојемине учимо о породици?

⁹ Да ли су се Рута и Нојемина заиста могле назвати породицом? Неки сматрају да у правој породици морају постојати сви чланови — муж, жена, син, ћерка, деда, бака и тако даље. Међутим, пример Руте и Нојемине нас подсећа на то да Јеховине слуге могу отворити срце и учинити да чак и најмање породице одишу топлином, добротом и љубављу. Да ли цените чланове своје породице? Исус је подсетио своје следбенике на то да чак и они који немају породицу могу пронаћи топлину у хришћанској скупштини (Мар. 10:29, 30).

10. Како је Нојемина желела да помогне Рути?

¹⁰ Од жетве јечма у априлу до жетве пшенице у јуну, Рута наставља да пабирчи на Возовим њивама. Док седмице одмичу, Нојемина сигурно све више размишља о томе шта може учинити за своју вољену снаху. Док су биле у Моаву, Нојемина је била уверена да никада неће моћи да јој пронађе мужа (Рута 1:11-13). Међутим, сада другачије размишља. Она каже Рути: „Кћери моја, зар не би требало да ти потражим миран дом?“ (Рута 3:1). У то време је било уобичајено да родитељи пронађу брачног друга свом детету, а Нојемини је Рута постала као ћерка. Жели да јој пронађе „миран дом“ — сигурно уточиште које ће имати у дому свог мужа. Али шта Нојемина може учинити?

11, 12. (а) На коју одредбу Божјег Закона је Нојемина мислила када је назвала Воза „откупитељем“? (б) Како је Рута реаговала на предлог своје свекрве?

¹¹ Када је Рута први пут поменула Воза, Нојемина је рекла: „Тај човек нам је род. Он је један од наших откупитеља“ (Рута 2:20). Шта то значи? У Закону који је Бог дао Израелу постојале су одредбе у корист породица које су биле у неповољном положају због сиромаштва или смрти  неког члана. Ако би жена остала удовица без деце, била би посебно угрожена јер би име њеног мужа остало заборављено а његова лоза прекинута. Међутим, Божји Закон је допуштао да се мужевљев брат ожени удовицом како би она могла родити сина који ће наследити име умрлога и породично имање * (Пон. зак. 25:5-7).

¹² Нојемина износи Рути свој план. Можемо замислити како је млада жена слуша широм отворених очију. Израелски Закон је за Руту још увек нешто ново, а многи обичаји страни. Па ипак, будући да веома поштује Нојемину, она упија сваку њену реч. Нојеминин предлог јој можда делује чудно, непријатно, па чак и понижавајуће. Али она пристаје и понизно говори: „Учинићу све што ми кажеш“ (Рута 3:5).

13. Шта од Руте можемо научити о прихватању савета старијих? (Видети и Јова 12:12.)

¹³ Понекад је младима тешко да послушају савет оних који су старији и имају више искуства. Лако је претпоставити да они не разумеју њихове изазове и проблеме. Рутин пример понизности подсећа нас да ћемо добро проћи ако слушамо мудре савете старијих који нас воле и желе нам најбоље. (Прочитати Псалам 71:17, 18.) Али шта је  Нојемина саветовала Руту и да ли је Рута заиста награђена због своје послушности?

14. Како је изгледало гумно и шта се на њему радило?

¹⁴ Рута те вечери одлази на гумно — утабану зараван где су многи ратари доносили жито да се оврши и овеје. Гумно се обично налазило на некој падини или врху брда, где је поветарац предвече јак. Да би се зрневље одвојило од плеве и сламе, ратари вилама или вејачом бацају жито увис. Ветар односи лагану плеву, а зрно, које је теже, пада на земљу.

15, 16. (а) Опиши шта се догодило увече на гумну када је Воз завршио с послом. (б) Како је Воз открио да Рута лежи код његових ногу?

¹⁵ Рута из прикрајка посматра како се посао приводи крају у смирај дана. Воз надгледа вејање жита, од кога је сада постала велика гомила. Након што са апетитом једе, леже на крај гомиле жита. Изгледа да су сви имали тај обичај, можда да би сачували драгоцену летину од лопова и разбојника. Рута види како Воз одлази на починак. Дошло је време да спроведе Нојеминин план.

¹⁶ Она се полако примиче, а срце јој снажно лупа. Чини јој се да је човек чврсто заспао. Зато, поступајући по Нојемининим речима, кришом прилази, открива му стопала и леже крај њих. Затим чека. Време пролази. Њој то изгледа као вечност. Коначно, око поноћи Воз почиње да се помера. Пренувши се из сна због хладноће, нагиње се напред, вероватно  да би покрио ноге. Али онда схвата да је ту неко. У запису стоји да је „угледао жену како лежи код његових ногу“ (Рута 3:8).

17. Које две чињенице игноришу они који тврде да су Рутини поступци били недолични?

¹⁷ „Ко си ти?“, пита он. Рутин глас можда подрхтава док му одговара: „Ја сам Рута, твоја робиња. Рашири скут свој на робињу своју, јер си ти мој откупитељ“ (Рута 3:9). У савременим тумачењима понекад се тврди да су њени поступци и речи били двосмислени, с неморалним призвуком. Међутим, тиме се игноришу две чињенице. Као прво, Рута је поступала у складу с тадашњим обичајима, који су за нас непознаница јер су давно пали у заборав. Зато би било погрешно посматрати њене поступке кроз призму данашњег морала, који је пао на ниске гране. Као друго, Возова реакција јасно показује да је Рутино понашање сматрао честитим и похвалним.

18. Којим речима је Воз утешио Руту и која је два добра дела споменуо?

¹⁸ Нема сумње да Руту теши то што јој се Воз обраћа благим тоном и каже: „Нека те Јехова благослови, кћери моја! Ово твоје последње дело још више говори о твојој доброти него прво, јер ниси ишла за младићима, ни сиромашним ни богатим“ (Рута 3:10). „Прво дело“ односи се на верну љубав коју је Рута показала према Нојемини тиме што се вратила с њом у Израел и сада брине о њој. „Последње дело“ односи се на ово што сада ради. Воз зна да је млада жена попут Руте лако могла потражити мужа међу млађим људима, како сиромашним тако и богатим. Међутим, она жели да учини добро не само Нојемини већ и њеном преминулом мужу, да се име тог човека не би избрисало из његове домовине. Није тешко разумети зашто Рутина несебичност оставља снажан утисак на Воза.

19, 20. (а) Зашто се Воз није одмах оженио Рутом? (б) Како је Воз показао доброту и обзир према Рути и њеном угледу?

¹⁹ Воз даље каже: „А сада, кћери моја, не бој се! Све што кажеш учинићу за тебе, јер свако у мом граду зна да си изузетна жена“ (Рута 3:11). Њему би било драго да се ожени  Рутом и можда није сасвим изненађен тиме што је добио прилику да буде њен откупитељ. Али Воз је праведан и не би да поступи само по својим жељама. Говори Рути да постоји још један откупитељ, ближи рођак Нојемининог покојног мужа, коме ће он најпре пружити прилику да постане Рутин муж.

²⁰ Воз говори Рути да поново легне и одмори се до пред зору, а онда да се искраде како је нико не би видео. Он жели да заштити и њен и свој углед, пошто би људи могли погрешно закључити да се између њих десило нешто недолично. Рута поново леже крај његових ногу, сада вероватно много спокојнија пошто је тако лепо одговорио на њену молбу. А онда, још пре сванућа, Рута устаје. Воз великодушно пуни њен огртач јечмом и она се упућује ка Витлејему. (Прочитати Руту 3:13-15.)

21. Шта је допринело томе да Рута буде позната као „изузетна жена“ и како се можемо угледати на њу?

²¹ Рути је сигурно топло око срца док размишља о ономе што је Воз рекао — да је сви знају као ’изузетну жену‘! Њена жарка жеља да боље упозна Јехову и да му служи несумњиво је допринела томе да буде на тако добром гласу. Такође је показала велику доброту и љубав према Нојемини и њеном народу тиме што се спремно прилагодила начину живота и обичајима који су јој сигурно били страни. Ако се угледамо на Рутин пример вере, трудићемо се да поштујемо друге, као и њихову културу и обичаје. Тада ћемо сигурно и ми бити на добром гласу.

22, 23. (а) На шта је можда указивао дар који је Воз дао Рути? (Видети фусноту.) (б) Који савет Нојемина даје Рути?

²² „Јеси ли то ти, кћери моја?“, пита Нојемина када Рута стиже кући. Можда то питање поставља јер је мрак, а можда жели да зна да ли се вратила као удовица која ће остати сама или као жена коју очекује брак. Рута брзо говори својој свекрви све што се догодило између ње и Воза. Такође јој предаје његов великодушан дар * (Рута 3:16, 17).

 ²³ Нојемина даје Рути мудар савет да тог дана мирно седи код куће и да не иде у поље да пабирчи. Уверава је: „Тај човек неће имати мира док све то још данас не заврши“ (Рута 3:18).

24, 25. (а) Како је Воз показао да је праведан и несебичан? (б) Које благослове је Рута доживела?

²⁴ Нојемина је у праву. Воз одлази на градска врата, где се обично сакупљају градске старешине, и чека да наиђе човек који је у ближем сродству с Нојемининим мужем. Воз му пред сведоцима нуди прилику да буде откупитељ и ожени се Рутом. Међутим, он то одбија говорећи да би тако упропастио своје наследство. Затим пред сведоцима Воз изјављује да ће он бити откупитељ тиме што ће купити имање Нојемининог преминулог мужа Елимелеха и оженити се Рутом, удовицом Елимелеховог сина Малона. Воз изражава наду да ће тиме ’подићи име умрломе на његовом наследству‘ (Рута 4:1-10). Заиста је праведан и несебичан.

²⁵ Воз се жени Рутом. Затим читамо: „Јехова јој је дао да затрудни и родила је сина.“ Жене из Витлејема благосиљају Нојемину и хвале Руту, говорећи да је она боља Нојемини него седам синова. Рутин син ће касније постати предак краља Давида (Рута 4:11-22). А Давид је био предак Исуса Христа (Мат. 1:1). *

26. На шта нас подсећају Рутин и Нојеминин пример?

²⁶ Рута је заиста благословљена, а тако и Нојемина, која брине о детету као да је њено. Прича о животу ове две жене представља упечатљив подсетник на то да Јехова Бог запажа све оне који напорно и понизно раде за кору хлеба и одано му служе с његовим изабраним народом. Он увек награђује верне људе попут Воза, Нојемине и Руте.