1, 2. (а) Зашто Ана није била срећна док се припремала за пут? (б) Шта можемо научити од Ане?

АНА се заокупила припремама за пут, покушавајући тако да скрене мисли. Ово би требало да буде радосна прилика; Елкана, њен муж, по обичају сваке године води целу породицу да се поклони Јехови у шатору састанка у Силому. Јехова жели да те прилике буду веселе. (Прочитати Поновљене законе 16:15.) Без сумње Ана од детињства радо одлази на такве празнике. Али, последњих година су се промениле неке околности у њеном животу.

² Ана је благословљена што има мужа који је воли. Међутим, Елкана има још једну жену. Њено име је Фенина и изгледа да се она свим силама труди да јој загорча живот. Пронашла је начин да чак и те годишње празнике претвори у време жалости за Ану. Како је то чинила? Што је још важније, како је вера у Јехову помогла Ани да се избори са ситуацијом која је често изгледала неподношљиво? Ако се суочаваш са изазовима који ти одузимају радост, можда ће ти Анина прича бити посебно дирљива.

3, 4. Са која се два велика проблема Ана суочавала и зашто је сваки био изазов?

³ Библија нам открива два велика проблема у Анином животу. На први не може много да утиче, а на други баш никако. Као прво, она је у полигамном браку а њена супарница је мрзи. Као друго, нероткиња је. То тешко пада свакој жени која жели да има децу, али у време и култури у којој Ана живи, то је посебно разлог за велику жалост. Свака породица ствара потомство које ће наследити породично име. Жене које не могу да роде су презрене и понижене.

⁴ Можда би Ана постојано носила свој терет да нема Фенине. Полигамија никад није била нешто идеално.  Супарништво, свађе и бол у срцу били су свакодневица. Тај обичај је далеко од Божјег мерила о моногамији које је успостављено у еденском врту (Пост. 2:24). Библијски запис приказује полигамију у негативном светлу, а болне сцене из живота Елканиног домаћинства само су детаљ више који употпуњује ту слику.

5. Зашто је Фенина желела да Ани нанесе бол и како је то чинила?

⁵ Елкана више воли Ану. Према јеврејском предању, он се прво оженио Аном а неколико година касније и Фенином. У сваком случају, Фенина, која је јако љубоморна на Ану, проналази многе начине да јој нанесе бол. У великој је предности јер може да има децу. Фенина рађа једно дете за другим, а са рођењем сваког детета сматра себе важнијом. Уместо да се сажали на Ану и утеши је у њеној жалости, она користи њену слабу тачку. Библија каже да ју је „стално вређала и узнемиравала“ (1. Сам. 1:6). Радила је то намерно. Желела је да је повреди и успевала је у томе.

6, 7. (а) Упркос Елканиним покушајима да је утеши, због чега му Ана највероватније није рекла све? (б) Да ли је то што Ана није имала децу значило да није била по Јеховиној вољи? Објасни. (Видети фусноту.)

⁶ Изгледа да је идеална прилика за то њихово годишње путовање у Силом. Сваком од Фенинине многе деце — „свим њеним синовима и кћерима“ — Елкана даје део жртве коју је принео Јехови. Ана, која је нероткиња, добија само свој део. Фенина је тада подсећа да нема децу и опходи се према њој толико надмоћно да ова јадна жена данима плаче и чак ништа не једе. Елкана запажа да је његова вољена Ана жалосна и да не једе и зато покушава да је утеши. Пита је: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? И зашто ти је срце жалосно? Зар ти ја нисам бољи од десет синова?“ (1. Сам. 1:4-8).

⁷ Елкана разуме да је Ана жалосна зато што не може да има децу. Она је сигурно захвална за његове искрене изразе љубави. * Али Елкана не спомиње Фенинину злобу, нити се каже да му Ана нешто говори о томе. Можда схвата да би тиме само још више погоршала своју  ситуацију. Да ли би Елкана заиста нешто променио? Зар не би Фенинин презир према Ани био још већи и зар је не би деца и слуге те пакосне жене још више мрзели? Ана би се тек онда осећала непожељном у сопственом дому.

8. Када си суочен с подлим поступцима или неправдом, зашто је утешно да се сетиш да је Јехова Бог правде?

⁸ Било да Елкана зна нешто о Фенининим подлим поступцима или не, Јехова све види. Његова Реч даје целокупну слику и тиме пружа озбиљно упозорење свима чије наизглед безначајне речи и поступци откривају љубомору и мржњу. С друге стране, недужне и мирољубиве особе налик Ани могу се утешити знајући да праведни Бог у своје време и на свој начин исправља све неправде. (Прочитати Поновљене законе 32:4.) Вероватно то зна и Ана будући да је помоћ потражила управо од Јехове.

9. Коју поуку извлачимо из тога што је Ана била спремна да крене на пут у Силом иако је знала како ће се њена супарница понашати?

⁹ У раним јутарњим часовима, домаћинство је у журби. Сви, чак и деца, припремају се за пут. Да би стигла у Силом, велика породица ће пешачити више од 30 километара преко брдовитог подручја Јефрема. * Биће им потребно дан или два. Ана зна како ће се њена супарница понашати. Међутим, не остаје код куће. Тако пружа изванредан пример свим Божјим слугама до дан-данас. Никада није мудро дозволити да нас лоше понашање других спречи да служимо Богу. Тиме бисмо ускратили себи управо оно што би нас могло ојачати да истрајемо.

10, 11. (а) Зашто је Ана пожурила да стигне до шатора састанка? (б) Како је Ана у молитви излила срце пред својим небеским Оцем?

¹⁰ Након дугог путовања кривудавим планинским путевима, велика породица је коначно надомак Силома. Виде га на брду које се једва назире од околних виших брда. Док се приближавају, Ана вероватно увелико размишља о томе шта ће рећи Јехови у молитви. Након што су стигли, породица обедује. Ана убрзо напушта групу и упућује се према шатору састанка. Тамо затиче првосвештеника Илија како седи код довратка. Али Ана је усредсређена на свог Бога. Уверена је да ће ту у Божјем дому њена молитва бити саслушана. Ако нико не може у потпуности разумети њену  тугу, њен небески Отац може. Излива из срца горчину коју носи у себи и почиње да плаче.

¹¹ Док од јецања сва подрхтава, Ана у себи говори Јехови. Њене усне се мичу док јој кроз мисли пролазе речи којима би изразила тугу. Дуго се моли, изливајући срце пред својим Оцем. Међутим, она чини више него да само тражи од Бога да јој испуни очајничку жељу за потомством. Не само што жели да прими благослове од Бога већ је спремна да да̂ оно што може. Зато се заветује говорећи да ће, ако добије сина, посветити дете служби Јехови све дане његовог живота (1. Сам. 1:9-11).

12. Шта из Аниног примера учимо о молитви?

¹² Ана свим Божјим слугама пружа добар пример у погледу молитве. Јехова срдачно позива своје слуге да му се отворено, без устезања обрате и изразе бриге попут детета које има поверење у брижног родитеља. (Прочитати Псалам 62:8 и 1. Солуњанима 5:17.) Апостол Петар је под надахнућем записао следеће утешне речи о молитви Јехови: „Све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петр. 5:7).

13, 14. (а) Који погрешан закључак је Илије донео о Ани? (б) Зашто је начин на који је Ана одговорила Илију показатељ истинске вере?

¹³ Међутим, људи немају разумевања нити су саосећајни као Јехова. Док се Ана моли и плаче, уплашио ју је нечији глас. То је првосвештеник Илије, који је посматра. Каже јој: „Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од свог вина.“ Илије види да јој се усне мичу, да јеца и подрхтава. Уместо да је пита шта није у реду, он пребрзо закључује да је пијана (1. Сам. 1:12-14).

¹⁴ У том тренутку жалости, Ану сигурно боли ова неоснована оптужба — и то од човека на тако уваженом положају! Па ипак, она још једном пружа пример истинске вере. Не дозвољава да се људска несавршеност испречи између ње и Јехове. С поштовањем одговара Илију и објашњава му ситуацију. Тада он, вероватно нежнијим и блажим тоном, одговара: „Иди с миром, и нека ти Израелов Бог услиши молитву коју си му упутила“ (1. Сам. 1:15-17).

15, 16. (а) Како се Ана осећала након што је излила своје срце Јехови и поклонила му се у храму? (б) Како можемо следити Анин пример када се боримо с негативним осећањима?

¹⁵ Како се Ана осећа након што је излила своје срце Јехови и поклонила му се у храму? У извештају се наводи:  „Отишла [је] својим путем, јела је и лице јој више није било забринуто“ (1. Сам. 1:18). Један други превод каже: „Лице јој није више било тужно.“ Ана осећа олакшање. Она такорећи пребацује терет свог душевног бола на неког ко је неупоредиво већи и јачи од ње саме, на свог небеског Оца. (Прочитати Псалам 55:22.) Постоји ли проблем који је за њега претежак? Не — ни тада, ни сада, нити икада!

¹⁶ Када се осећамо преоптерећено, скрхано или поражено, добро чинимо ако следимо Анин пример и отворено разговарамо с Богом „који слуша молитве“, како га Библија описује (Пс. 65:2). Ако то чинимо с вером, и ми ћемо уместо туге осетити „Божји мир који превазилази сваки ум“ (Фил. 4:6, 7).

17, 18. (а) Како је Елкана показао да подржава Анин завет? (б) У ком смислу је Фенина изгубила надмоћ над Аном?

¹⁷ Следећег јутра Ана поново долази у Јеховин дом с Елканом. Вероватно му је рекла за своју молитву и завет, јер према Мојсијевом закону муж има право да поништи женин завет ако се не слаже с њим (Бр. 30:10-15). Али тај верни човек то не чини. Пре него што крећу кући, он и Ана су се заједно поклонили Јехови у храму.

¹⁸ Када Фенина схвата да више нема надмоћ над Аном? У запису се то не каже, али речи ’више није била забринута‘ говоре да је Ана од тада поново срећна. Све у свему, Фенина убрзо увиђа да њено пакосно понашање више нема никакав утицај. Библија надаље не спомиње њено име.

19. Који је благослов Ана добила и како је показала да је свесна од кога он долази?

¹⁹ Након неколико месеци Анин унутрашњи мир претвара се у неописиву радост. Затруднела је! Иако пресрећна, Ана никад ни за трен не заборавља од кога долази тај благослов. Можда зато дечаку даје име Самуило, што значи „[призивати] име Божје“ — управо оно што је и сама учинила. Те године не одлази са Елканом и породицом на пут у Силом. Остаје код куће са дететом три године, све док није престало да сиса. Затим скупља снагу за дан када ће се одвојити од свог вољеног сина.

20. Како су Ана и Елкана испунили обећање које су дали Јехови?

²⁰ Растанак није лак. Наравно, Ана зна да ће Самуилу бити добро у Силому и да ће о њему вероватно бринути  нека од жена које служе у шатору састанка. Ипак, он је тако мали, а жеља сваке мајке је да увек буде уз своје дете, зар не? Међутим, Ана и Елкана не доводе дечака преко воље него од срца. Приносе жртве у Божјем дому и предају га Илију, подсетивши га на завет који је Ана дала неколико година раније.

21. Како Анина молитва открива дубину њене вере? (Видети и оквир „ Две изванредне молитве“.)

²¹ Ана потом упућује молитву коју Бог сматра толико вредном да ју је уврстио у своју надахнуту Реч. Док читаш речи из 1. Самуилове 2:1-10, запазићеш да сваки стих открива дубину њене вере. Она велича Јехову због чудесних моћних дела — ненадмашне способности да понизи охоле, благослови потлачене, оконча живот или чак избави из смрти. Она хвали свог Оца због његове неупоредиве светости, правде и верности. Ана с добрим разлогом може да каже: „Нема стене као што је наш Бог.“ Јехова је потпуно поуздан и непроменљив и уточиште је свим потлаченима и измученима који од њега траже помоћ.

22, 23. (а) Зашто можемо бити сигурни да се Самуило није осећао заборављено док је одрастао? (б) Како је Јехова наставио да благосиља Ану?

²² За малог Самуила је свакако благослов што има мајку са тако снажном вером у Јехову. Премда му је сигурно недостајала док је растао, никада се није осећао заборављено. Ана је сваке године долазила у Силом и доносила му тунику за службу у храму. Тај комад одеће био је проткан љубављу и бригом за њеног сина.  (Прочитати 1. Самуилову 2:19.) Можемо само да замислимо како свом дечаку облачи нову тунику, намешта је и нежно гледа у њега док му говори љубазне и охрабрујуће речи. Самуило је био благословљен таквом мајком и растао је у особу која ће бити благослов за своје родитеље и цео Израел.

²³ Ана такође није заборављена. Јехова ју је учинио плодном и она је родила Елкани још петоро деце (1. Сам. 2:21). Ипак, можда је Анин највећи благослов била веза између ње и њеног Оца, Јехове, која је из године у годину бивала све јача. Нека тако буде и с тобом док опонашаш Анин пример вере.