Пређи на садржај

Пређи на садржај

20. ПОГЛАВЉЕ

„Ја верујем“

„Ја верујем“

1. Како се Марта осећала и зашто?

МАРТИ се у мисли стално враћа тај призор — њеног брата полажу у гроб а на улаз стављају велики камен. Бол који осећа притиска је попут тог хладног и тешког камена. Не може да се помири с тим да је њен вољени брат умро. Прошло је четири дана од када је Лазар издахнуо и све личи на велики кошмар — њена дубока жалост, метеж људи који су дошли и њихови изрази саучешћа.

2, 3. (а) Како је сусрет са Исусом вероватно утицао на Марту? (б) Шта Мартине чувене речи откривају о њој?

2 Сада пред њом стоји човек којег је Лазар веома волео. Марта се сусреће са Исусом на уласку у Витанију, малени град на обронку брда. Видевши Исуса вероватно је обузима туга, јер је он био једина особа на свету која је могла спасти њеног брата. Али тај сусрет Марти доноси и утеху. Доброта у његовом погледу и искрено саосећање и овога пута испуњавају њено срце топлином. Док разговарају, он усмерава њену пажњу на веру у Бога и наду у ускрсење. Тада Марта изговара чувене речи: „Ја верујем да си ти Христ, Син Божји, онај који треба да дође на свет“ (Јов. 11:27).

3 Као што се види из њених речи, Марта је била жена изузетне вере. Иако се у Библији не говори много о њој, од ње можемо пуно научити и то ће нам сигурно ојачати веру. Осмотримо најпре догађај када се Марта први пут помиње у Библији.

„Бринеш се и узнемираваш“

4. Шта знамо о Мартиној породици и њиховом односу са Исусом?

4 Било је то неколико месеци раније док је Лазар био жив и доброг здравља. У његов дом у Витанији требало је да дође најважнији гост, Исус Христ. Лазар и његове две сестре, Марта и Марија, живели су заједно у истој кући, што је у оно време било прилично неуобичајено. Неки изучаваоци претпостављају да је Марта била најстарија, будући да је преузела улогу домаћице и у неким ситуацијама се прва спомиње (Јов. 11:5). Не знамо да ли је неко од њих троје икада био у браку али знамо да су постали Исусови блиски пријатељи. Док је проповедао у Јудеји, где је стално наилазио на противљење, Исус је знао да увек може да сврати у њихов дом. Нема сумње да је за њега то била лука мира и подршке.

5, 6. (а) Зашто је Марта била посебно заузета током Исусове посете? (б) Шта је Марија урадила када је Исус стигао у њихов дом?

5 Марта је много допринела томе да њихов дом буде пријатно место где су се гости добро осећали. Нема сумње да је ова вредна жена увек имала пуне руке посла. Ни ова Исусова посета није била изузетак. За тако уваженог госта и његове сапутнике намеравала је да спреми посебан оброк са више јела. У то време гостопримство је било веома важно. Када би гост стигао, домаћин би га поздравио пољупцем, изуо му сандале, опрао ноге и излио му освежавајуће мирисно уље на главу. (Прочитати Луку 7:44-47.) Такође би се потрудио да му обезбеди најбољи смештај и храну.

6 Марта и Марија су имале доста тога да ураде како би дочекале овог важног госта. Марија је сигурно испрва помагала својој сестри, али то се променило након што је Исус стигао. Исус је увидео да је та посета била згодна прилика да их поучи и нипошто није желео да је пропусти. За разлику од верских вођа тог времена, он је поштовао жене и радо их поучавао о Божјем Краљевству, главној теми свог проповедања. Будући да је Марија волела дубоко да размишља о Богу и желела је што више да научи, села је поред његових ногу и упијала сваку реч.

7, 8. Зашто је у Марти расла напетост и до чега је то на крају довело?

7 У Марти расте напетост. Размишља о томе колико јела треба да припреми и шта све још треба да уради за госте. Док сама покушава да све то постигне, сигурно јој није свеједно што њена сестра само седи и не помаже јој. Није тешко замислити да је променила боју лица, гласно уздахнула или јој упутила прекоран поглед.

8 На крају, Марта више не може да издржи и упада Исусу у реч: „Господе, зар не мариш што ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне“ (Лука 10:40). То су снажне речи. Неки преводи их преносе на следећи начин: „Господе, зар те није брига?“ Затим је тражила од Исуса да прекори Марију и нареди јој да се врати послу.

9, 10. (а) Шта је Исус одговорио Марти? (б) Како знамо да Исус није потценио Мартин труд?

9 Исусов одговор је можда изненадио Марту, као и многе који су то прочитали у Светом писму. Љубазно је рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш око много тога, а мало тога је потребно или само једно. Марија је изабрала бољи део, који јој се неће одузети“ (Лука 10:41, 42). Шта је Исус тиме мислио? Да ли је хтео да каже да је Марта више волела материјалне ствари него Бога? Да ли је потценио њен труд у припремању укусног оброка?

Иако је била забринута и узнемирена, Марта је понизно прихватила исправку

10 Не. Исус је јасно видео да су Мартини мотиви били чисти и искрени. Он такође није хтео да каже да је погрешно имати жељу да се госту пружи најбоље. Нешто раније, радо је присуствовао ’великој гозби‘ коју је приредио Матеј (Лука 5:29). Исус није сматрао да је проблем у томе што је Марта припремила много тога, већ је желео да јој скрене пажњу на то чему придаје највећу важност. Била је толико заокупљена припремом богате трпезе да је изгубила из вида оно што је много важније. Шта то?

Исус је ценио Мартину гостољубивост и знао је да су њени мотиви били чисти и искрени

11, 12. Како је Исус љубазно исправио Марту?

11 Исус, јединорођени Син Јехове Бога, дошао је у Мартин дом да их поучи истини. У том тренутку ништа није било важније, па ни диван оброк који је она припремила. Исусу је без сумње било жао што је Марта пропустила ту јединствену прилику да ојача веру, али није јој ништа рекао јер је поштовао њен избор. * Међутим, сматрао је да није у реду што је тражила од њега да нареди Марији да донесе исту одлуку.

12 Зато је Исус љубазно исправио Марту, благим гласом понављајући њено име како би је умирио и уверио да нема потребе да се ’брине и узнемирава‘. Поред духовне гозбе коју су имали, био би сасвим довољан једноставан оброк. Зато он нипошто не би од Марије одузео „бољи део“ који је изабрала — да учи од њега.

13. Шта учимо из онога што је Исус рекао Марти?

13 Ова мала породична сцена веома је поучна за данашње Христове следбенике. Не треба да дозволимо да нас било шта спречи у задовољавању наших „духовних потреба“ (Мат. 5:3). Сигурно желимо да попут Марте будемо великодушни и марљиви. Па ипак, кад пружамо гостопримство, не желимо да се толико ’бринемо и узнемиравамо‘ око онога што је мање важно да због тога пропустимо важније ствари. Ми се не дружимо са суверницима првенствено да бисмо уживали у богатим оброцима, већ да бисмо се узајамно храбрили и размењивали ’духовне дарове‘. (Прочитати Римљанима 1:11, 12.) За такву прилику довољан је чак и најједноставнији оброк.

Радост после тешког губитка

14. Како знамо да је Марта прихватила исправку?

14 Како је Марта реаговала на Исусов савет? То можемо закључити док читамо следећи догађај који је апостол Јован описао. Ту причу он започиње речима: „Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара“ (Јов. 11:5). Тада је већ прошло неколико месеци од Исусове посете Витанији. Очигледно је да се Марта није препустила негативним мислима нити је гајила зловољу према Исусу због његовог љубазног савета. Она га је прихватила и тиме нам пружила одличан пример. Коме од нас с времена на време не треба исправка?

15, 16. (а) Шта је Марта сигурно радила када се њен брат разболео? (б) Зашто су Мартине и Маријине наде потонуле?

15 Када се Лазар разболео, Марта је сигурно била заокупљена бригом о њему. Учинила је све што је могла да му ублажи бол и помогне да се опорави. Међутим, болест је све више узимала маха. Из сата у сат, његове сестре су се смењивале у бризи око њега. Колико се само пута Марта загледала у испијено лице свог брата, присећајући се многих лепих и тужних тренутака које су делили током свих тих година.

16 Када је изгледало да ће Лазар изгубити битку против болести, Марта и Марија су послале поруку Исусу. Он је проповедао у подручју које је било удаљено два дана хода. Порука је била једноставна: „Господе, твој вољени пријатељ је болестан“ (Јов. 11:1, 3). Знале су да је Исус волео њиховог брата и веровале су да ће учинити све што може како би помогао пријатељу. Да ли су се понадале да ће он стићи пре него што буде касно? Ако јесу, њихове наде су убрзо потонуле. Лазар је умро.

17. Шта је збуњивало Марту и како је реаговала када је чула да је Исус близу града?

17 Иако су Марта и Марија у великој жалости, припремају све што је потребно за сахрану и дочекују многе госте из Витаније и околине. Али од Исуса још нема никаквих вести. Време пролази и Марта је можда све више збуњена. Коначно, четири дана након Лазареве смрти, чује да је Исус близу града. Предузимљива као и увек, чак и у овом тешком тренутку, устаје и не рекавши ништа Марији жури у сусрет Исусу. (Прочитати Јована 11:18-20.)

18, 19. Коју наду је имала Марта и зашто је њена вера изузетна?

18 Угледавши свог Учитеља, Марта коначно има прилику да каже оно што је данима мучило њу и Марију: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“ Ипак, Марта није изгубила наду и веру и зато говори: „Али и сада знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш.“ На то јој он одмах говори нешто чиме ће јој ојачати веру: „Твој брат ће устати“ (Јов. 11:21-23).

19 Марта мисли да Исус говори о ускрсењу у будућности, те одговара: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јов. 11:24). Она има изузетно јаку веру у то. Неке јеврејске верске вође, зване садукеји, нису веровале у ускрсење, иако је то било јасно учење у светим списима (Дан. 12:13; Мар. 12:18). Марта зна да је Исус поучавао о нади у ускрсење и чак вратио у живот неке особе, али нико од њих није био мртав тако дуго као Лазар. Међутим, она не зна шта ће се ускоро десити.

20. Објасни значење Исусове изјаве и Мартиног одговора, што је забележено у Јовану 11:25-27.

20 Потом Исус изговара незаборавне речи: „Ја сам ускрсење и живот.“ Заиста, Јехова Бог је свом Сину дао власт да у будућности ускрсава људе на целој земљи. Исус пита Марту: „Верујеш ли у то?“ Она изражава своју јаку веру, као што смо видели на почетку поглавља. Верује да је он Христ, то јест Месија, да је Син Јехове Бога и да су његов долазак на свет најављивали пророци (Јов. 5:28, 29; прочитати Јована 11:25-27).

21, 22. (а) Како је Исус показао да саосећа са онима који су у жалости? (б) Опиши Лазарево ускрсење.

21 Да ли Јехова Бог и његов Син цене веру какву је показала Марта? Догађаји који ће се одиграти пред Мартиним очима пружиће недвосмислен одговор. Она жури да пронађе сестру. Затим види колико је Исус дирнут док разговара с Маријом и другим ожалошћенима. Види како низ његово лице теку сузе. Он не скрива да га боли то што смрт доноси тако велику тугу. Затим Марта чује како Исус заповеда да склоне камен са улаза у гробницу (Јов. 11:28-39).

22 Имајући увек у мислима добробит других, Марта упозорава да тело сада већ сигурно заудара јер је прошло четири дана. Исус је подсећа: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“ И заиста, она ће због своје вере видети Божју славу. Управо на том месту и у том тренутку, Бог даје свом Сину моћ да Лазара врати међу живе! Пред њом се сада нижу призори који ће јој се дубоко урезати у ум и остати у сећању до краја живота. Најпре Исус позива: „Лазаре, изађи!“ Затим се чује нејасан звук из гробнице док Лазар, још увек умотан у погребне завоје, устаје и полако се креће према излазу. А онда Исус заповеда да скину завоје с њега и пусте га да иде. А каква је тек осећања преплављују док са Маријом пада у загрљај свом брату! (Прочитати Јована 11:40-44.) Коначно нестаје бол који јој је притискао срце!

Мартина вера у Исуса била је награђена када је видела ускрснулог брата

23. Шта Јехова и Исус желе да учине за тебе и шта то од тебе изискује?

23 Овај догађај показује да ускрсење није само пуста жеља, већ утешно библијско учење и доказана историјска чињеница (Јов 14:14, 15). Јехова и његов Син радо награђују људе који попут Марте, Марије и Лазара показују веру. И ти можеш очекивати благослове ако изградиш снажну веру.

„Марта је послуживала“

24. Када се Марта последњи пут помиње у Библији?

24 У Библији се Марта помиње још једанпут. Био је то почетак последње седмице Исусовог живота на земљи. Знајући добро које га тешкоће ускоро чекају, Исус је поново дошао у њихов топли дом. Одатле ће пешачити три километра до Јерусалима. Док је још у Витанији, Исус са Лазаром вечера у дому губавца Симона и ту последњи пут срећемо главног лика наше приче: „Марта је послуживала“ (Јов. 12:2).

25. Зашто су жене попут Марте и данас прави благослов за скупштину?

25 Ништа необично за једну тако вредну жену! Када први пут читамо о њој у Светом писму, она је у послу. Сада, када се последњи пут срећемо с њом, она поново има пуне руке посла док брине за друге. Предузимљиве и великодушне жене попут Марте, чија вера се огледа у добрим делима за друге, и данас су прави благослов за скупштине Христових следбеника. Да ли је Марта задржала такву веру? Вероватно јесте и то је било мудро јер је тешко време тек предстојало.

26. Како је вера помогла Марти?

26 За неколико дана, Марта ће бити сведок страшне смрти свог вољеног Учитеља, Исуса. Осим тога, исти лицемери који су га убили били су одлучни да убију и Лазара, пошто је његово ускрсење ојачало веру многих. (Прочитати Јована 12:9-11.) И наравно, смрт је на крају ипак раставила Марту и њеног брата и сестру. Не знамо како и када се то десило, али ако је Марта то доживела, можемо бити сигурни да јој је снажна вера помогла да преброди то и све друге недаће у животу. Данашњи хришћани имају много разлога да се угледају на Мартин пример вере.

^ одл. 11 Међу Јудејцима у првом веку, жене углавном нису учествовале у разговору са ученим људима. Оне су поучаване да се усредсреде на кућне обавезе. Марта је зато можда мислила да није прикладно да једна жена седи поред учитељевих ногу и слуша.