Лоша вест: Због стидљивости можеш пропустити прилику да стекнеш добре пријатеље или нека лепа искуства.

 Добра вест: Није увек лоше бити стидљив. Вероватно ћеш добро размислити пре него што нешто кажеш, лакше ћеш запазити неке ствари и више ћеш слушати.

 Још боља вест: Ако си сада стидљив, не мора да значи да ћеш увек бити такав. У овом чланку ћеш сазнати како се можеш променити.

•  Дефиниши своје страхове

•  Шта можеш урадити

•  Шта кажу твоји вршњаци

 Због стидљивости се можда јежиш од саме помисли да лично разговараш с људима. Зато се можда удаљаваш од других и имаш осећај као да си сам у некој мрачној соби. То стварно може бити застрашујуће. Али ако дефинишеш своје страхове видећеш да немају баш основа. Навешћемо три примера.

•   1. страх: „Не знам о чему да причам.“

   Чињеница: Људи обично памте како су се осећали у твом друштву, а не о чему си говорио. Свој страх можеш држати под контролом ако научиш да слушаш и да се занимаш за оно што други имају да кажу.

   За размишљање: Каквог би пријатеља више волео да имаш – неког брбљивца који не затвара уста или неког ко уме да слуша?

•   2. страх: „Људи ће мислити да сам досадан.“

   Чињеница: Људи ће свакако имати неко мишљење о теби, без обзира на то да ли си стидљив. Свој страх можеш држати под контролом и помоћи људима да стекну боље мишљење о теби тако што ћеш им дозволити да те упознају.

   За размишљање: Ако сматраш да сви имају лоше мишљење о теби, може бити да си ти онај који погрешно просуђује друге.

•   3. страх: „Осрамотићу се ако кажем нешто погрешно.“

   Чињеница: То се с времена на време свима дешава. Свој страх можеш држати под контролом тако што ћеш на своје бламове гледати као на прилику да другима покажеш да не схваташ себе преозбиљно.

   За размишљање: Зар ти није пријатно у друштву оних који се не понашају као да су савршени?

 Да ли си знао? Неки мисле да нису стидљиви јер се нон-стоп дописују с другима. Али права пријатељства је лакше склопити с људима с којима разговараш уживо. Шери Теркл, психолог и стручњак на пољу технологије, написала је: „С другима се истински можемо повезати тек када им видимо лице и чујемо глас.“ a

•   Немој се упоређивати с другима. То не значи да треба да постанеш екстравертна особа већ да своју стидљивост држиш под контролом како не би пропустио прилику да стекнеш добре пријатеље или нека лепа искуства.

   „Не треба да водиш дуге и исцрпљујуће разговоре нити да будеш главна звезда у друштву. Једноставно се упознај с неким или постави неколико најобичнијих питања.“ (Алиша)

   Библијско начело: „Нека свако испита своје поступке, па ће разлог за задовољство наћи у самом себи, а не у упоређивању с другима“ (Галатима 6:4).

•   Обрати пажњу на оно што се дешава око тебе. Посматрај људе који воле да се друже и прати како разговарају с другима. Шта им помаже? Шта треба избегавати? У чему би желео да будеш попут њих?

   „Посматрај оне који лако склапају пријатељства и учи од њих. Гледај како се понашају и шта кажу кад се с неким упознају.“ (Арон)

   Библијско начело: „Као што се гвожђе гвожђем оштри, тако човек оштри свог пријатеља“ (Пословице 27:17).

•   Постављај питања. Људи обично воле да изнесу своје гледиште о нечему и зато је постављање питања добар начин да започнеш разговор. Осим тога, тако неће сва пажња бити усмерена на тебе.

   „Ако се припремиш, нећеш бити толико напет. Пре него што одеш на неко дружење, размисли о темама или питањима која би могао поставити тако да ти упознавање с новим људима буде што мање стресно.“ (Алана)

   Библијско начело: „Немојте мислити само на своју корист него и на корист других“ (Филипљанима 2:4).