1. Koje negativno osećanje muči mnoge ljude, uključujući i neke prave hrišćane?

 DA LI Jehova Bog voli lično tebe? Neki se slažu s tim da Bog voli čovečanstvo u celini, kao što stoji u Jovanu 3:16. Ali, oni u stvari misle ovako: ’Bog nikada ne bi mogao da voli mene lično.‘ Ponekad se čak i pravim hrišćanima mogu javiti neke sumnje u tom pogledu. Jedan obeshrabreni čovek je rekao: „Veoma mi je teško da verujem da Bog uopšte brine za mene.“ Da li i tebe ponekad muče slične sumnje?

2, 3. Ko želi da verujemo kako ništa ne vredimo u Jehovinim očima ili da nas Jehova ne voli, i kako se možemo boriti protiv takvog mišljenja?

² Satana žarko želi da verujemo da nas Jehova Bog ne voli niti da nas ceni. Istina, Satana često zavodi ljude tako što apeluje na njihovu sujetu i ponos (2. Korinćanima 11:3). Ali, on uživa i u tome da uništi samopoštovanje kod ranjivih osoba (Jovan 7:47-49; 8:13, 44). To je naročito slučaj u ovim teškim „poslednjim danima“. Danas mnogi odrastaju u porodicama u kojima nema „ljubavi prema članovima porodice“. Drugi se stalno suočavaju s brutalnim, sebičnim i tvrdoglavim ljudima (2. Timoteju 3:1-5, fusn.). Pošto su godinama izložene maltretiranju, rasizmu ili mržnji, takve osobe možda počnu da misle da ništa ne vrede ili da ih niko ne voli.

³ Ako imaš takva negativna osećanja, nemoj očajavati. Veliki broj nas ponekad neopravdano osuđuje sebe. Ali seti se, Božja Reč je napisana za „popravljanje“ i za „rušenje onoga što je snažno utvrđeno“ (2. Timoteju 3:16;  2. Korinćanima 10:4). Biblija kaže: „Uverićemo svoje srce da nas Bog voli, kad god nas ono zbog nečega osuđuje, jer Bog je veći od našeg srca i zna sve“ (1. Jovanova 3:19, 20). Hajde da osmotrimo četiri načina na koja nam Pismo pomaže da ’uverimo svoje srce‘ u Jehovinu ljubav.

4, 5. Kako Isusovo poređenje o vrapcima pokazuje da smo vredni u Jehovinim očima?

⁴ Kao prvo, Biblija nas direktno uči da Bog vidi ono što je vredno kod svakog njegovog sluge. Na primer, Isus je rekao: „Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan novčić? Pa ipak, nijedan od njih ne padne na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. A vama su i sve vlasi na glavi izbrojane. Dakle, ne bojte se, vi ste vredniji od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29-31). Osmotri šta su ove reči značile tim ljudima iz prvog veka koji su slušali Isusa.

⁵ Možda se pitamo zašto bi iko kupio vrapca. Zato što je vrabac u Isusovo vreme bio najjeftinija ptica za jelo koja se mogla kupiti. Zapazi da je kupac za jedan novčić male vrednosti dobijao dva vrapca. Ali Isus je kasnije naveo da osoba, ako bi bila spremna da potroši dva novčića, ne bi dobila četiri vrapca, nego pet. Ta peta ptica bila je dodata kao da nije imala nikakvu vrednost. Možda su takva stvorenja bila bezvredna u očima ljudi, ali kako je Stvoritelj gledao na njih? Isus je rekao: „Bog ne zaboravlja nijednog od njih [čak ni onog koji je dodat]“ (Luka 12:6, 7). Sada možemo razumeti šta je Isus mislio. Ako Jehova toliko ceni jednog jedinog vrapca, koliko je tek čovek vredniji! Kao što je Isus objasnio, Jehova zna svaki detalj o nama. Čak su nam izbrojane i sve vlasi na glavi!

6. Zašto smo sigurni da je Isus bio realan kada je govorio o tome da su nam izbrojane vlasi na glavi?

⁶ Izbrojane su nam sve vlasi na glavi? Neki bi mogli  zaključiti da Isus tada nije baš bio realan. Međutim, razmisli o nadi u uskrsenje. Koliko Jehova samo mora dobro da nas poznaje da bi nas ponovo stvorio! Mi smo mu toliko vredni da se on seća svakog detalja, uključujući i naš genetski kod, sve što je u našem sećanju i sva iskustva koja smo kroz godine stekli. a U poređenju s tim, izbrojati vlasi — kojih na prosečnoj glavi izraste oko 100 000 — bio bi jednostavan podvig.

7, 8. (a) Koje su neke osobine zbog kojih je Jehova radostan kada ih nađe dok ispituje ljudska srca? (b) Koja su neka dela koja mi činimo, a koja Jehova ceni?

⁷ Kao drugo, Biblija nas uči tome šta Jehova ceni kod svojih slugu. Jednostavno rečeno, on nalazi zadovoljstvo u našim dobrim osobinama i u naporu koji ulažemo. Kralj David je ovako rekao svom sinu Solomonu: „Jehova ispituje sva srca i razabire svaku pomisao i želju“ (1. Letopisa 28:9). Dok Bog ispituje milijarde ljudskih srca u ovom nasilnom, mržnjom ispunjenom svetu, koliko mora da je radostan kada zapazi neko srce koje voli mir, istinu i pravednost! Šta se dešava kada Bog nađe neko srce koje se preliva ljubavlju prema njemu, koje želi da uči o njemu i da prenosi takvo spoznanje drugima? Jehova nam govori da on zapaža one koji govore drugima o njemu. On čak ima ’knjigu sećanja‘ za sve ’one koji ga se boje i razmišljaju o njegovom imenu‘ (Malahija 3:16). Takve osobine su mu dragocene.

 ⁸ Koja su neka dobra dela koja Jehova ceni? Tu sigurno spadaju naši napori da oponašamo njegovog Sina, Isusa Hrista (1. Petrova 2:21). Jedno veoma važno delo koje Bog ceni jeste širenje dobre vesti o njegovom Kraljevstvu. U Rimljanima 10:15 čitamo: „Kako su divne noge onih koji objavljuju dobru vest o onome što je dobro!“ Naravno, ne možemo razmišljati o doslovnim nogama kao da su „divne“, to jest lepe. Ali one ovde predstavljaju napore koje Jehovine sluge ulažu u propovedanju dobre vesti. Svi takvi napori su divni i dragoceni u njegovim očima (Matej 24:14; 28:19, 20).

9, 10. (a) Zašto možemo biti sigurni da Jehova ceni to što smo istrajni uprkos raznim teškoćama? (b) Koje negativno gledište o svojim vernim slugama Jehova nikada nema?

⁹ Jehova ceni i našu istrajnost (Matej 24:13). Seti se, Satana želi da okreneš leđa Jehovi. Svaki dan u kom ostaneš lojalan Jehovi predstavlja još jedan dan u kom si pomogao da se da odgovor na Satanino ruganje (Poslovice 27:11). Ponekad nije lako istrajati. Zdravstveni problemi,  finansijske teškoće, emocionalni udarci i druge prepreke mogu svaki dan činiti iskušavajućim. Obeshrabrujuće može biti i dugo očekivanje nečega (Poslovice 13:12). Istrajnost uprkos takvim izazovima još je dragocenija Jehovi. Eto zašto je kralj David molio Jehovu da sakupi njegove suze u ’meh‘, dodavši s uverenjem: „Zar one nisu zapisane u tvojoj knjizi?“ (Psalam 56:8). Da, Jehova ceni i pamti sve suze i svu patnju koju izdržimo dok čuvamo svoju lojalnost prema njemu. I to je dragoceno u njegovim očima.

¹⁰ Ipak, srce koje osuđuje samo sebe može se opirati takvim dokazima da vredimo u Božjim očima. Ono može uporno šaputati: ’Ali ima toliko drugih koji su bolji od mene. Koliko Jehova mora da je razočaran kada me uporedi s njima!‘ Jehova ne upoređuje; niti je krut odnosno strog u svom razmišljanju (Galatima 6:4). On veoma pronicljivo čita naše srce, i ceni dobro — čak i kada ga ima u samo maloj meri.

11. Šta možemo naučiti o Jehovi iz načina na koji je postupio sa Avijom?

¹¹ Kao treće, dok nas ispituje, Jehova pažljivo prosejava, tražeći ono što je dobro. Na primer, kada je Jehova odlučio da se pogubi cela otpadnička dinastija kralja Jerovoama, naredio je da se jedan od kraljevih sinova, Avija, dostojanstveno sahrani. Zašto? „Jer je Jehova, Izraelov Bog, jedino na njemu našao nešto dobro“ (1. Kraljevima 14:1, 10-13). Jehova je u stvari prosejao srce tog mladića i našao „nešto dobro“ u njemu. Koliko god da je malo ili beznačajno to dobro koje je postojalo, za Jehovu je ono bilo vredno pomena u njegovoj Reči. On ga je čak i nagradio, pokazujući izvesnu meru milosrđa tom članu otpadničke porodice.

12, 13. (a) Kako slučaj kralja Josafata pokazuje da Jehova traži dobro u nama čak i kada zgrešimo? (b) Što se tiče naših dobrih dela i osobina, kako Jehova postupa kao Roditelj koji voli svoju decu?

 ¹² Još bolji primer je dobri kralj Josafat. Kada je taj kralj napravio jedan nepromišljen potez, Jehovin prorok mu je rekao: „Jehova [se] razgnevio na tebe.“ Kakva otrežnjavajuća misao! Ali Jehovina poruka se nije završila na tome. Ona je dalje ovako glasila: „Ipak, našlo se i nešto dobro na tebi“ (2. Letopisa 19:1-3). Dakle, Jehovu njegov pravedan gnev nije zaslepio u pogledu dobra koje je postojalo u Josafatu. Kako se to samo razlikuje od nesavršenih ljudi! Kada nas drugi izbace iz takta, možda smo skloni tome da budemo zaslepljeni što se tiče dobra u njima. I kada mi zgrešimo, razočaranje, sram i krivica koje osećamo mogu nas zaslepiti u pogledu dobra u nama. Međutim, seti se da nam Jehova oprašta ako se pokajemo za svoje grehe i ako se trudimo da ih ne ponovimo.

¹³ Dok te Jehova prosejava, on odbacuje takve grehe, otprilike kao što kopač zlata koji ispira posudu u potrazi za zlatom odbacuje bezvredan šljunak. A šta biva s tvojim  dobrim osobinama i delima? E, to su „grumeni zlata“ koje on zadržava! Jesi li ikada primetio kako roditelji koji vole svoju decu čuvaju crteže ili školske radove svoje dece, ponekad i decenijama nakon što su deca i zaboravila na njih? Jehova je Roditelj koji ima najveći stepen ljubavi prema svojoj deci. Dokle god smo mu verni, on nikada ne zaboravlja naša dobra dela i naše dobre osobine. U stvari, on smatra da bi bilo nepravedno da ih zaboravi, a on nikada nije nepravedan (Jevrejima 6:10). On nas prosejava na još jedan način.

14, 15. (a) Zašto naša nesavršenost nikada ne zaslepljuje Jehovu s obzirom na dobro u nama? Prikaži. (b) Šta će Jehova učiniti s dobrim stvarima koje nalazi u nama, i kako on gleda na svoj verni narod?

¹⁴ Jehova gleda iza naše nesavršenosti i vidi naš potencijal. Da to prikažemo: ljudi koji vole umetnička dela uložiće veliki napor da restauriraju oštećene slike ili druge radove. Na primer, kada je u Nacionalnoj galeriji u Londonu, u Engleskoj, neko pucao iz sačmare i oštetio jedan crtež Leonarda da Vinčija vredan oko 35 miliona evra, niko nije predložio da se crtež baci s obzirom da je bio oštećen. Odmah je započet rad na restauraciji tog remek-dela starog skoro 500 godina. Zašto? Zato što je ono bilo vredno u očima ljubitelja umetnosti. Zar ti nisi vredniji od crteža nacrtanog kredom i ugljem? Sigurno da si u Božjim očima vredniji — ma koliko bio oštećen zbog nasleđene nesavršenosti (Psalam 72:12-14). Jehova Bog, vešti Stvoritelj ljudske porodice, učiniće ono što je neophodno da bi obnovio do savršenstva sve one koji se odazivaju na njegovu brigu punu ljubavi (Dela apostolska 3:21; Rimljanima 8:20-22).

¹⁵ Da, Jehova vidi dobro u nama koje mi možda ne vidimo. I dok mu služimo, on će učiniti da to dobro raste sve dok na kraju ne postanemo savršeni. Bez obzira na to kako Satanin svet gleda na nas, Jehova svoje verne sluge smatra dragocenima i naziva ih blagom (Agej 2:7).

16. Koji je najveći dokaz da nas Jehova voli, i kako znamo da je taj dar namenjen lično nama?

¹⁶ Kao četvrto, Jehova puno toga čini da bi pokazao da nas voli. Hristova otkupna žrtva je svakako najveći odgovor na Sataninu laž da smo bezvredni ili da nas niko ne voli. Nikada ne treba da zaboravimo da su strašna smrt koju je Isus podneo na mučeničkom stubu i još veća agonija koju je Jehova podneo dok je gledao kako njegov voljeni Sin umire, dokazi da nas oni vole. Nažalost, mnogim ljudima je teško da poveruju u to da je taj dar mogao biti namenjen lično njima. Oni se ne osećaju vrednim toga. Međutim, seti se da je apostol Pavle progonio Hristove sledbenike. Pa ipak, on je napisao: ’Božji Sin me je voleo i predao sebe za mene‘ (Galatima 1:13; 2:20).

17. Na koji nas način Jehova privlači k sebi i svom Sinu?

¹⁷ Jehova pokazuje da nas voli i tako što nam lično pomaže da imamo koristi od Hristove žrtve. Isus je rekao: „Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac, koji me je poslao“ (Jovan 6:44). Da, Jehova nas lično privlači ka svom Sinu i nadi u večni život. Kako? Putem dela propovedanja, kojim se dolazi do nas lično, i putem svog svetog duha, koji Jehova koristi da bi nam pomogao da razumemo i primenimo duhovne istine uprkos našim ograničenjima i nesavršenostima. Zato Jehova može reći o nama kao što je rekao o Izraelu: „Volim te večnom ljubavlju. Zato te i privlačim svojom vernom ljubavlju“ (Jeremija 31:3).

18, 19. (a) Na koji najličniji način Jehova pokazuje da nas voli, i šta pokazuje da lično on brine? (b) Kako nas Božja Reč uverava da je Jehova saosećajan slušač?

¹⁸ Možda Jehovinu ljubav doživljavamo na najličniji način putem prednosti molitve. Biblija poziva sve nas da  se ’neprestano molimo‘ Bogu (1. Solunjanima 5:17). On sluša. Biblija kaže da on sluša molitve (Psalam 65:2). Taj položaj nije nikome poverio, čak ni svom Sinu. Zamisli: Stvoritelj svemira nas podstiče da mu pristupimo u molitvi, sa slobodom govora. I kakav je dok sluša? Hladan, ravnodušan, nezainteresovan? Taman posla.

¹⁹ Jehova je saosećajan. Šta je saosećanje? Jedan verni stari hrišćanin je ovako rekao: „Saosećanje je tvoj bol u mom srcu.“ Da li na Jehovu zaista utiče naš bol? Što se tiče patnje njegovog naroda Izraela, čitamo sledeće: „U svim njihovim nevoljama i on je osećao bol“ (Isaija 63:9). Jehova nije samo video njihove nevolje; on je i saosećao s narodom. A koliko snažno on saoseća pokazuju reči koje je on uputio svojim slugama: „Ko dira vas, dira zenicu mog oka“ b (Zaharija 2:8). To sigurno boli! Da, Jehova saoseća s nama. Kada nas boli, boli i njega.

20. Koje neuravnoteženo gledište moramo izbegavati ako želimo da poslušamo savet iz Rimljanima 12:3?

²⁰ Nijedan uravnoteženi hrišćanin neće koristiti ovakav dokaz Božje ljubavi i cenjenja kao izgovor za ponos ili egoizam. Apostol Pavle je napisao: „Po nezasluženoj dobroti koja mi je ukazana kažem svakome među vama da ne misli previsoko o sebi, nego da u svom razmišljanju bude razuman, svako po veri koju mu je Bog dao“ (Rimljanima 12:3). Jedan drugi prevod to ovako kaže: „Svakom među vama kažem: ne mislite o sebi bolje nego što treba da mislite, nego mislite o sebi trezveno“ (Savremeni srpski prevod). Zato, dok u potpunosti uživamo u toplini ljubavi  našeg nebeskog Oca, budimo zdravih misli i imajmo na umu da nismo ni zaradili ni zaslužili Božju ljubav (Luka 17:10).

21. Kojim se Sataninim lažima moramo stalno opirati, i kojom Božjom istinom možemo i dalje uveravati svoje srce?

²¹ Zato neka svako od nas radi sve što može da bi odbacio sve Satanine laži, uključujući i laž da ništa ne vredimo ili da nas niko ne voli. Ako su te tvoja iskustva u životu naučila da na sebe gledaš kao na prepreku koja je suviše teška čak i za Božju ogromnu ljubav, ili da su tvoja dobra dela suviše beznačajna da bi ih zapazile čak i njegove oči koje sve vide, ili da su tvoji gresi suviše veliki da bi ih pokrila čak i smrt njegovog dragocenog Sina, poučen si laži. Svom snagom odbaci takve laži! I dalje uveravajmo svoje srce u istinu koja je izražena sledećim Pavlovim nadahnutim rečima: „Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni ovo što je sada, ni ono što će doći, ni sile, ni visina, ni dubina, ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koju nam on pokazuje preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 8:38, 39).