„Dok sam odrastao, privlačile su me osobe istog pola i to je bila jedna od najtežih stvari s kojima sam se borio. Mislio sam da je u pitanju samo prolazna faza, ali ta osećanja me i dalje muče“ (Dejvid, 23).

 Dejvid je hrišćanin i želi da ugodi Bogu. Da li je to uopšte moguće ukoliko ga privlače osobe istog pola? Šta Bog zaista misli o homoseksualnosti?

•  Šta kaže Biblija?

•  Da li to znači da...

•  Ali šta ako...

 Kako neko gleda na homoseksualnost zavisi od toga iz koje kulture potiče. Osim toga, gledište o homoseksualnosti se menjalo kroz vreme. Međutim, hrišćani se ne povode za mišljenjem većine niti ih „tamo-amo nosi svaki vetar učenja“ (Efešanima 4:14). Svoje gledište o homoseksualnosti (kao uostalom i o svemu drugom) zasnivaju na Bibliji.

 Biblijsko gledište o homoseksualnosti je jasno. Božja Reč kaže:

•  „Ne lezi s muškarcem kao što ležeš sa ženom“ (Levitska 18:22).

•  „Zato ih je Bog prepustio sramnim polnim požudama: njihove žene su prirodne odnose zamenile protivprirodnim“ (Rimljanima 1:24, 26).

•  „Ne zavaravajte se! Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u neprirodne odnose, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepni, ni pijanice, ni oni koji pogrdno govore o drugima, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10).

 U suštini, Božja merila se primenjuju na sve ljude, bilo da imaju homoseksualne ili heteroseksualne nagone. Činjenica je da svi moraju da pokazuju samosavladavanje kada su u pitanju želje koje ih nagone da čine ono što se Bogu ne dopada (Kološanima 3:5).

 Da li to znači da Biblija zagovara mržnju prema gej populaciji?

 Ne. Biblija ne zagovara mržnju ni prema kome, bio on gej ili strejt. Ona nas u stvari podstiče da težimo za „mirom sa svima“, bez obzira na njihov način života (Jevrejima 12:14). Prema tome, nedopustivo je maltretirati, vređati ili na bilo koji drugi način šikanirati homoseksualce.

 Da li to znači da hrišćani treba da se protive donošenju zakona koji dozvoljavaju istopolne brakove?

 Biblija jasno pokazuje da je prema Božjem merilu brak zajednica muškarca i žene (Matej 19:4-6). Međutim, debate o ljudskim zakonima u vezi sa istopolnim brakovima imaju političku, a ne moralnu pozadinu. Biblija hrišćanima zapoveda da se ne mešaju u politiku (Jovan 18:36). Zato niti se zalažu za donošenje zakona o istopolnim brakovima i pravima homoseksualaca, niti mu se protive.

 Ali šta ako je neko trenutno homoseksualac? Da li se takva osoba može promeniti?

 Može. Neki u prvom veku su upravo to učinili. Nakon što u Bibliji stoji da homoseksualci neće naslediti Božje Kraljevstvo, kaže se: „A neki od vas bili su takvi“ (1. Korinćanima 6:11).

 Da li je to značilo da oni koji su nekada bili homoseksualci, ali su se promenili više nikada nisu imali takve nagone? Ne. Biblija kaže: „Obucite novu ličnost, koja se obnavlja dobrim poznavanjem Božje volje“ (Kološanima 3:10). U pitanju je proces koji može trajati celog života.

 Ali šta ako nekog ko želi da se pridržava Božjih merila i dalje privlače osobe istog pola?

 Kao i kada je u pitanju bilo koji drugi nagon, osoba može odlučiti da ga ne pothranjuje niti da mu udovoljava. Na koji način? Biblija kaže: „Po duhu živite, pa nećete udovoljavati željama tela“ (Galatima 5:16).

 Zapazi da se u stihu ne kaže da osoba neće imati telesnih želja, već da će zahvaljujući redovnom proučavanju Biblije i molitvi imati snage da im se odupre.

 Dejvid, koga smo spomenuli na početku, uverio se da je to istina, naročito nakon što se poverio svojim roditeljima. „Pao mi je ogroman kamen sa srca“, rekao je, „sigurno bih mnogo više uživao u tinejdžerskim godinama da sam ranije razgovarao s njima.“

 Na kraju krajeva, srećniji smo kada postupamo po Jehovinim zapovestima. Uvereni smo da su one „pravedne, srce vesele“ i da onaj „ko ih se drži, veliku nagradu ima“ (Psalam 19:8, 11).