Пређи на садржај

Пређи на садржај

2. ВЕШТИНА

Понизност

Понизност

ШТА ЈЕ ПОНИЗНОСТ?

Понизни људи поштују друге. Нису арогантни нити очекују неки посебан третман. Напротив, они се искрено занимају за друге и спремни су да уче од њих.

Понекад се на понизност погрешно гледа као на слабост. Међутим, то је врлина онога ко је свестан својих мана и признаје своје границе.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА?

  • Доприноси бољим међуљудским односима. „Понизне особе углавном лакше успостављају пријатељске односе с другима“, наводи се у књизи The Narcissism Epidemic. Каже се и да су понизни људи „приступачнији и лакше се уклапају у друштво“.

  • Користиће детету када одрасте. Ако дете развије понизност, то ће му користити већ сада, али и касније у животу – на пример, у тражењу посла. „Самоуверена млада особа која није свесна својих мана вероватно неће баш добро проћи на разговору за посао“, пише др Леонард Сакс. „Много боље изгледе да добије посао има млада особа која пажљиво слуша шта послодавац говори.“ *

КАКО ИМ ПОМОЋИ ДА ЈЕ РАЗВИЈАЈУ?

Помозите им да имају уравнотежено гледиште о себи.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Ако неко мисли да је нешто, а није ништа, сам себе заварава“ (Галатима 6:3).

  • Немојте користити нереалне фразе. Изјаве попут: „Можеш остварити све своје снове“ и „Можеш постати шта год желиш“ можда звуче подстицајно, али у стварном животу често нису тачне. Вероватније је да ће ваша деца бити успешна ако постављају реалне циљеве и марљиво раде на томе да их остваре.

  • Похваљујте их за конкретне ствари. Ако своје дете стално хвалите, и кад оно није заслужило похвалу, не помажете му да израсте у понизну особу. Похвалите га за конкретне ствари које добро уради.

  • Пазите на то како и колико користе друштвене мреже. Промовисање самог себе – својих талената и достигнућа – честа је појава на друштвеним мрежама. То је сушта супротност понизности.

  • Научите их да се брзо извине. Помозите детету да увиди где је погрешило и да то призна.

Помажите им да буду захвална.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Будите захвални“ (Колошанима 3:15).

  • Захвалност за свет природе. Деца не треба да узимају природу здраво за готово, већ треба да размишљају о томе колико зависимо од ње. Не бисмо могли да живимо без ваздуха, воде и хране. Разговарајте с њима о томе како бисте им помогли да цене чудесан свет природе и да развију страхопоштовање и захвалност према Створитељу.

  • Научите их да цене друге људе. Помозите детету да буде свесно тога да је свако у нечему бољи од њега. Научите га да не буде љубоморно на друге због њихових способности и талената, већ да буде спремно да учи од њих.

  • Изражавање захвалности. Научите дете да каже „хвала“, и то не само формално већ од срца. Каже се да је захвалност темељ понизности.

Поучите децу да је добро чинити нешто за друге.

БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „У понизности сматрајте друге већима од себе, и не гледајте само на своју корист него и на корист других“ (Филипљанима 2:3, 4).

  • Задужите децу за неке кућне послове. Ако не укључите дете у кућне послове, тиме му у ствари поручујете да је превише важно да би се бавило таквим стварима. Обавезе код куће треба да дођу испред игре. Помозите детету да увиди да обављање кућних послова користи осталим члановима породице и да ће га они због тога поштовати.

  • Истичите да је част учинити добро дело за друге. То је важан корак у сазревању. Зато помажите детету да препозна коме је потребна помоћ и разговарајте с њим о томе шта би могло да учини. Похвалите га када помогне другима и подржите га у томе.

^ одл. 8 Преузето из књиге The Collapse of Parenting.