„ЈА ИМАМ САН.“ Те речи је пре пола века, 28. августа 1963, изговорио Мартин Лутер Кинг, вођа америчког покрета за људска права. Понављајући те незаборавне речи у свом најпознатијем говору, изразио је своју наду да ће једног дана људи бити ослобођени расних предрасуда. Иако се обраћао људима у Сједињеним Државама, суштина његове поруке освојила је срце људи из многих нација.

Три месеца након тог говора, 20. новембра 1963, више од 100 земаља усвојило је Декларацију Уједињених нација о укидању свих облика расне дискриминације. У деценијама које су уследиле, у том правцу су предузете и друге сличне мере. Зато се намеће питање: Да ли је тај труд уродио плодом?

Генерални секретар УН, Бан Ки Мун, изјавио је 21. марта 2012. следеће: „Поред бројних споразума предузете су и друге значајне мере, укључујући и детаљан програм рада, с циљем да се на светском нивоу спрече и искорене расизам, расна дискриминација, ксенофобија и други видови нетрпељивости. Ипак, расизам још увек наноси бол милионима људи широм света.“

Чак и у земљама где има напретка у сузбијању расних предрасуда, остаје отворено питање: Да ли тај помак значи да су људи искоренили таква осећања или су само научили да их боље прикривају? Неки верују да таква настојања у најбољем случају могу само да смање дискриминацију, али не и да уклоне предрасуде. Због чега? Зато што се дискриминација може уочити и казнити, док предрасуде укључују мисли и емоције и зато се не могу регулисати законом.

Дакле, да би се предрасуде искорениле, циљ не треба да буде само спречавање дискриминације већ и промена у начину размишљања и ставу према онима који су другачији. Да ли је то заиста могуће? Ако јесте, на који начин? Осмотримо примере који показују да људи могу да се промене и да постоји нешто што им може помоћи у томе.

Линда: Рођена сам у Јужноафричкој Републици. Сматрала сам да је свако ко није бео мање вредан, необразован и непоуздан и да треба само да служи белцима. Мој ум је био затрован предрасудама а да тога нисам ни била свесна. Међутим, када сам почела да проучавам Библију, променила сам став. Сазнала сам да „Бог није пристран“ и да је срце човека важније од боје коже или језика којим прича (Дела апостолска 10:34, 35; Пословице 17:3). Стих из Филипљанима 2:3 помогао ми је да увидим да могу победити предрасуде ако сваког појединца сматрам већим од себе. Начела из Библије су ми помогла да волим све људе без обзира на њихову расу. Коначно сам се ослободила окова предрасуда.

Мајкл: У делу Аустралије где сам ја одрастао углавном су живели белци, због чега сам развио снажне предрасуде према  људима азијског порекла, нарочито Кинезима. Када бих колима прошао поред некога ко је личио на Азијца, спустио бих прозор и увредљиво добацио нешто, на пример: „Врати се у Азију!“ Касније, када сам почео да проучавам Библију, схватио сам како Бог гледа на људе. Он их воли без обзира на то одакле су или како изгледају. То ме је толико дирнуло да је у мом срцу љубав победила мржњу. Заиста је дивно доживети такву промену. Сада уживам у друштву људи различитог порекла. То ми је отворило нове видике и донело много радости.

Сандра: Моја мајка је из града Умунеде, у нигеријској држави Делта. С друге стране, отац потиче из државе Едо, где се говори језик есан. Због снажних предрасуда које је очева породица имала према мојој мајци, она је трпела малтретирање све до саме смрти. Зато сам се заклела да нећу имати ништа ни са ким ко прича језиком есан нити ћу се удати за некога из државе Едо. Али проучавање Светог писма ми је помогло да почнем да гледам на ствари из другог угла. У њему пише да Бог није пристран и да прихвата сваког ко га се боји. Ко сам онда ја да мрзим некога због његовог језика или племена ком припада? Променила сам свој став и помирила се са очевом породицом. Откад примењујем библијска начела, много сам срећнија и имам унутрашњи мир. То ми такође помаже да се добро слажем са другима без обзира на њихово порекло, расу, језик или националност. Чак сам се удала за човека из државе Едо који прича језиком есан!

Како је Библија помогла њима и многим другим појединцима да победе дубоко укорењену мржњу и предрасуде? Пошто је то Божја Реч, она има моћ да промени нечији начин размишљања и став према другима.  Надаље, та књига нам открива шта је још неопходно да би се стало на крај свим предрасудама.

Иако познавање Библије може помоћи човеку да контролише и искорени снажне емоције, постоје још две препреке на путу ка уклањању предрасуда. Прва препрека су грех и људска несавршеност. У Библији јасно пише: „Нема човека који не греши“ (1. Краљевима 8:46). Стога, колико год да се трудимо, сви водимо исту унутрашњу борбу као апостол Павле, који је написао: „Кад желим да чиним добро, у мени је зло“ (Римљанима 7:21). Због тога ће се с времена на време у нашем несавршеном срцу појавити „зле мисли“ које рађају предрасуде (Марко 7:21).

Друга препрека је утицај Сатане Ђавола. Свето писмо каже да је он „убица људи“ и да „заводи цео свет“ (Јован 8:44; Откривење 12:9). То објашњава зашто има толико предрасуда и зашто човечанство губи битку против мржње, дискриминације, геноцида и других облика расне, верске и социјалне нетрпељивости.

Дакле, предрасуде неће нестати док год постоје грех, људска несавршеност и утицај Сатане Ђавола. Свето писмо показује да ће Божје Краљевство све то уклонити.

Исус Христ је поучио своје следбенике да се моле Богу следећим речима: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). То Краљевство ће потпуно искоренити сваку неправду — укључујући све видове нетрпељивости и предрасуда.

Када Божје Краљевство дође и почне да влада над земљом, Сатана ће бити „свезан“, то јест неће више моћи да „заводи народе“ (Откривење 20:2, 3). Тада ће постојати ’нова земља‘, ново људско друштво у којем ће „праведност пребивати“ * (2. Петрова 3:13).

Они који буду живели у том праведном људском друштву биће доведени до савршенства и ослобођени греха (Римљанима 8:21). Под влашћу Божјег Краљевства, „зло се више неће чинити“. Зашто? „Јер ће земља бити пуна знања о Јехови“ (Исаија 11:9). Тада ће сви људи добро познавати Јехову Бога и опонашати његове предивне особине. То ће заиста бити крај свим предрасудама, „јер код Бога нема пристраности“ (Римљанима 2:11).