ОВО благо је откривено крајем децембра 1922, док је грузијски академик Иване Јавахишвили истраживао развој грузијског алфабетског писма. Нашао је примерак Јерусалимског Талмуда. Испитујући ово дело, испод хебрејског текста је видео делимично избрисане грузијске речи. *

Запис „скривен“ испод Талмуда био је препис једног дела библијске књиге пророка Јеремије и датиран је на пети век. Пре овог открића, најстарији познати библијски манускрипт на грузијском био је из деветог века. Ускоро су пронађени и делови других библијских књига који потичу из петог века или раније. Замислите да сте открили библијски текст који је настао само неколико стотина година након времена Исуса и апостола!

Ко је превео тај текст? Да ли је то била једна особа или више преданих преводилаца? До сада нису пронађени историјски докази који би нам пружили одговоре. У сваком случају, очигледно је да је Свето писмо, или барем неки његови делови, било преведено на грузијски већ у четвртом веку. Божја Реч је још од тада доступна грузијском народу на матерњем језику.

Колико су Грузини били упознати са Светим писмом може се наслутити из књиге Мучеништво свете Шушанике, која је по свему судећи написана крајем петог века. Причајући тужну причу о овој краљици, писац наводи делове Псалама, јеванђеља и других делова Светог писма, или пак алудира на њих. Он пише да је Шушаникин муж Васкен, кнез грузијског краљевства Картли, у жељи да се додвори персијским владарима напустио „хришћанство“, прихватио персијски зороастризам и захтевао од своје супруге да учини то исто. Према овој књизи, она није желела да се одрекне својих веровања а у последњим данима живота утеху је налазила у речима из Светог писма.

 Од петог века наовамо, превођење и преписивање Светог писма никада није престало. Бројни библијски манускрипти на грузијском сведоче о напорном раду преданих преписивача и преводилаца. Хајде да сазнамо више детаља о превођењу и штампању Светог писма у овој земљи и тако добијемо потпунију слику о том изванредном подухвату.

„Ја, Гиорги, скромни монах, превео сам ову књигу Псалама са новог грчког на грузијски с великим трудом и марљивошћу.“ То су речи грузијског монаха из XI века, Гиоргија Мтацминделија. Зашто је било потребно преводити Свето писмо када је грузијски превод већ постојао неколико стотина година?

До XI века опстало је врло мало рукописа грузијске Библије, а неки њени делови су потпуно нестали. Такође, језик се донекле изменио тако да је читаоцима било тешко да разумеју текст ранијих преписа. Иако су многи преводиоци улагали труд како би Библија поново била у употреби, Гиоргијева улога је била најзначајнија. Он је постојеће грузијске преводе упоређивао са грчким текстом и преводио делове који су недостајали, па чак и читаве библијске књиге. Током дана је обављао своје дужности као поглавар манастира. Увече је преводио Свето писмо.

Гиоргијев савременик Ефрем Мцире својим радом је отишао корак даље од њега. Он је дефинисао чиме је неопходно да се преводилац води у превођењу. Издвојио је важна начела као што су превођење са изворних језика кад год је то могуће и тесно држање изворног текста али без жртвовања природности. Такође је увео употребу фуснота и унакрсних референци у грузијске преводе. Ефрем је изнова превео многе библијске књиге. Гиоргијевим и Ефремовим радом положен је добар темељ за будући преводилачки рад.

Током наредног века, уопште узев издаваштво је цветало у Грузији. Основане су академије у местима Гелати и Икалто. Већина изучавалаца сматра да је такозвана Библија из Гелатија, која се чува у Грузији у Националном центру за манускрипте, потпуно нови превод Библије на ком су радили стручњаци из Гелатија и Икалта.

Како је превођење Библије утицало на народ Грузије? У XII веку је грузијски песник Шота Руставели написао дело Витез у тигровој кожи, које је и после више векова остало толико значајно да се назива другом грузијском Библијом. Савремени грузијски филолог К. Кекелидзе запажа да, било да је песник цитирао из Библије или не, „нека његова гледишта су у ствари пресликани библијски одломци“. Иако  је прилично идеалистична, ова песма се доста бави темама као што су право пријатељство, великодушност, поштовање према женама и несебична љубав према странцима. Ове и друге вредности које се истичу у Светом писму генерацијама су утицале на размишљање грузијског народа и до данас се сматрају традиционалним моралним вредностима.

Крајем XVII века, грузијска краљевска породица се залагала за штампање Светог писма. С тим циљем је краљ Вахтанг VI изградио штампарију у престоници, Тбилисију. Међутим, библијски текст није био спреман за штампање. У неком смислу, Свето писмо на грузијском поново је било сакривено. Од неких његових делова остали су само непотпуни рукописи на застарелом језику. Ревизија и реконструкција библијског текста поверена је признатом лингвисти по имену Сулхан-Саба Орбелијани.

Орбелијани је овом задатку приступио веома савесно. Будући да је знао неколико језика међу којима су били и грчки и латински, могао је да истражује и друге изворе поред постојећих грузијских рукописа. Међутим, његов отворен ум није био по вољи Грузијској православној цркви. Свештенство га је оптужило за издају цркве и успело да убеди краља да онемогући његов даљњи рад. Према извесним грузијским изворима, свештенство је на црквеном сабору приморало Орбелијанија да спали Библију на којој је радио годинама.

Вреди запазити да један примерак рукописа Мцхета, познатог и као Сабина Библија, који је опстао до данас, садржи Орбелијанијеве личне белешке. Међутим, неки мисле да то није Библија против које се свештенство борило. Само се за материјал из додатка са сигурношћу може рећи да је Орбелијанијево дело.

И поред многих изазова, одређени чланови краљевске породице нису престали да се залажу за штампање Светог писма. Његови делови су објављивани од 1705. до 1711. Захваљујући грузијским кнезовима Бакарију и Вахуштију, целокупно Свето писмо је угледало светлост дана 1743. Више се није могло сакрити.