Jovan 20:1-31
20 Rano ujutru prvog dana u nedelji, dok je još bio mrak, Marija Magdalena je došla do groba+ i videla da je kamen koji je bio na ulazu u grob sklonjen.+
2 Zato je otrčala do Simona Petra i drugog učenika, koga je Isus naročito voleo,+ pa im je rekla: „Odneli su Gospoda iz groba+ i ne znamo gde su ga položili!“
3 Tada su se Petar i taj drugi učenik uputili prema grobu.
4 Obojica su trčala, ali drugi učenik je bio brži od Petra, pa je pre njega stigao do groba.
5 Zavirio je unutra i video laneno platno koje je tamo ležalo,+ ali nije ušao.
6 Za njim je došao i Simon Petar. On je ušao u grob i video tamo laneno platno.
7 Platno koje je bilo na Isusovoj glavi nije bilo s platnom kojim je bilo omotano njegovo telo, nego je bilo složeno i stavljeno na drugo mesto.
8 Tada je ušao i učenik koji je prvi stigao do groba. Kad je to video, poverovao je u ono što im je bilo rečeno.
9 Ali još nisu razumeli stih iz Pisma koji kaže da će on ustati iz mrtvih.+
10 Zatim su se njih dvojica vratila kući.
11 Marija je ostala pored groba i plakala. Tako uplakana, zavirila je u grob.
12 Videla je unutra dva anđela+ u beloj odeći. Sedeli su tamo gde je bilo Isusovo telo, jedan gde mu je bila glava, a drugi gde su mu bile noge.
13 Oni su je upitali: „Ženo, zašto plačeš?“ Odgovorila im je: „Odneli su mog Gospoda i ne znam gde je sada.“
14 Kad je to rekla, okrenula se i videla da neko stoji iza nje. Bio je to Isus, ali ona ga nije prepoznala.+
15 Isus ju je upitao: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?“ Marija je pomislila da je on baštovan, pa mu je rekla: „Molim te, ako si ti odneo njegovo telo, reci mi gde je i ja ću ga uzeti.“
16 Tada joj je Isus rekao: „Marija!“ Ona se na to okrenula i rekla mu na hebrejskom: „Raboni!“ (što znači „učitelju“).
17 Isus joj je rekao: „Nemoj me držati, jer još neću otići kod svog Oca. Idi kod moje braće+ i reci im: ’Odlazim kod svog Oca+ i vašeg Oca, kod svog Boga+ i vašeg Boga.‘ “
18 Tako je Marija Magdalena otišla i javila učenicima: „Videla sam Gospoda!“ I ispričala im je sve što joj je rekao.+
19 Uveče tog istog dana, prvog u nedelji, učenici su se okupili u jednoj kući i zaključali su vrata jer su se bojali Judejaca. Tada se Isus pojavio među njima i rekao im: „Mir vama!“+
20 Kad je to rekao, pokazao im je svoje ruke i svoj bok.+ I učenici su se obradovali što vide Gospoda.+
21 Isus im je ponovo rekao: „Mir vama!+ Kao što je Otac poslao mene,+ tako i ja šaljem vas.“+
22 Zatim je dunuo prema njima i rekao im: „Primite sveti duh.+
23 Ako nekome oprostite grehe, već su mu oprošteni, a ako ih nekome ne oprostite, nisu mu oprošteni.“
24 Ali Toma+ zvani Blizanac, jedan od dvanaestorice, nije bio s njima kad je Isus došao.
25 Zato su mu drugi učenici govorili: „Videli smo Gospoda!“ Ali on im je rekao: „Dok ne vidim rane od klinova na njegovim rukama, dok ne stavim prst na te rane i ne dodirnem ranu na njegovom boku,+ neću verovati.“
26 Posle osam dana učenici su opet bili u kući, a i Toma je bio s njima. Iako su vrata bila zaključana, Isus se pojavio među njima i rekao: „Mir vama!“+
27 Zatim je rekao Tomi: „Stavi prst ovde i pogledaj moje ruke, i pruži ruku i stavi je na moj bok. I nemoj više sumnjati*, nego veruj.“
28 Toma mu je na to rekao: „Moj Gospod i moj Bog!“
29 Isus mu je rekao: „Jesi li poverovao zato što si me video? Srećni su oni koji veruju iako nisu videli.“
30 Isus je pred učenicima učinio i mnoga druga čuda, koja nisu zapisana u ovom svitku.+
31 A ova su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Božji Sin, i da biste zbog te vere dobili život posredstvom njegovog imena.+
Fusnote
^ Doslovno: „nemoj biti neveran“.
