Rođen sam u jednom mirnom gradiću u Poljskoj, nedaleko od granice s Nemačkom. Imao sam bezbrižno detinjstvo. Roditelji su me poučavali da živim pošteno, da dobro učim u školi i trudim se da postignem nešto u životu.

Moji problemi su počeli kada sam otišao da studiram pravo na fakultetu u Vroclavu. Tamo, daleko od roditelja, upao sam u loše društvo. Oduvek sam voleo fudbal, a pod uticajem svog novog društva postao sam pravi fanatik. Navijao sam za jedan klub iz Varšave i vikendima sam išao na svaku njihovu utakmicu, bez obzira na to gde su igrali. Ta putovanja su podrazumevala pijančenje, drogu, a ponekad i tuče sa navijačima protivničkih klubova. Za mene je to bio beg od svakodnevnog stresa. Međutim, znao sam da ukoliko bih bio uhapšen, moja karijera bi mogla biti dovedena u pitanje.

Voleo sam da sa svojim društvom idem u noćne klubove i diskoteke. Pošto smo išli na takva mesta, često smo upadali u ulične tuče. Policija me je nekoliko puta uhapsila, ali sam uvek uspeo da izbegnem ozbiljnije probleme sa zakonom, ponekad tako što sam podmićivao policajce. Mislio sam da živim punim plućima. Pa ipak, duboko u sebi znao sam da je to pogrešno. Da bih umirio svoju savest, svake nedelje sam išao u crkvu.

Godine 2004, dvoje Jehovinih svedoka su došli na moja vrata i ja sam pristao da razgovaram s njima o Bibliji. Ti razgovori su mi pomogli da razumem šta znači biti pravi hrišćanin. Što sam bolje to razumeo, savest me je više mučila. Znao sam da treba da prestanem da se opijam, drogiram i družim sa ljudima koji ne poštuju biblijska merila. Takođe sam shvatio da kao agresivna i nasilna osoba moram da se menjam. Pa ipak, nastavio sam po starom.

Ali onda se jedne noći desilo nešto što me je nateralo da se promenim. Započeo sam tuču sa osmoricom ljudi. Sećam se kako sam ležao na ulici dok su me oni udarali i šutirali u glavu. Shvativši da me samo korak deli od smrti, počeo sam da se molim: „Jehova, oprosti mi što nisam ozbiljno shvatao tvoju Reč. Obećavam ti da ću, ako preživim, početi da proučavam Bibliju sa Svedocima i da ću  srediti svoj život.“ Preživeo sam, iako mi je to tada izgledalo nemoguće. Održao sam svoje obećanje i počeo da proučavam Bibliju.

Godine 2006, preselio sam se u Englesku. Želeo sam da zaradim dovoljno novca kojim bih mogao da finansiram svoje dalje obrazovanje u Poljskoj. Dok sam proučavao Bibliju, naišao sam na jedan stih koji je snažno uticao na mene. To su sledeće reči apostola Pavla: „Čak sve smatram gubitkom u poređenju sa nenadmašnom vrednošću poznavanja Hrista Isusa, mog Gospoda. Radi njega sam pristao da sve izgubim i sve to smatram smećem, samo da dobijem Hrista“ (Filipljanima 3:8). I apostol Pavle je bio obrazovan čovek koji se razumeo u zakon. Takođe je bio vrlo nasilan u mladosti (Dela apostolska 8:3). Pa ipak, došao je do zaključka da postoji bolji način života, naime služiti Bogu i slediti stope Isusa Hrista. Nakon što sam dublje razmišljao o njegovom životu, shvatio sam da me karijera koju sam želeo da ostvarim i rešavanje problema nasiljem neće učiniti srećnim. Pošto je apostol Pavle uspeo da se promeni, verovao sam da to mogu i ja. Odlučio sam da se ne vraćam u Poljsku i da više i ne razmišljam o tome da postanem advokat.

Što sam više toga saznavao o Jehovi sve sam ga više voleo. Dirnulo me je njegovo obećanje da će oprostiti grehe onima koji se zaista trude da se promene (Dela apostolska 2:38). Nakon što sam duboko razmišljao o stihu iz 1. Jovanove 4:16, u kom stoji da je Bog ljubav, počeo sam da shvatam zašto Bog mrzi nasilje.

Ponašanje Svedoka je takođe ostavilo snažan utisak na mene. Bilo je očigledno da se trude da žive po visokim biblijskim merilima. Video sam koliko su Svedoci srećni i ujedinjeni i poželeo sam da budem deo njihovog bratstva. Nije mi bilo lako da se promenim, ali uspeo sam u tome i krstio sam se 2008.

Biblija je od jednog ambicioznog čoveka i nasilnog navijača koji pije i drogira se stvorila Božjeg slugu koji uživa u tome da pomaže drugima da upoznaju Boga. Još uvek volim fudbal, ali sada pazim da taj vid zabave u svom životu zadržim na mestu na kom treba da bude.

Sada sam u srećnom braku sa Ester, predivnom ženom koja je takođe Jehovin svedok. Nas dvoje zaista uživamo u tome da ovde na severozapadu Engleske pomažemo onima koji govore poljski da upoznaju Bibliju. Prvi put u svom životu mogu reći da sam zaista srećan. Imam čistu savest i ispunjen, smisaon život.