AKO vam je smrt odnela dragu osobu, možda i vi doživljavate širok spektar osećanja, od tuge do usamljenosti i bespomoćnosti. Možda takođe osećate ljutnju, krivicu i strah. Možda ste se čak pitali da li uopšte imate razloga da živite.

Budite uvereni da tuga nije znak slabosti, već dokaz toga koliko vam je značila osoba koju ste izgubili. Međutim, da li je moguće donekle ublažiti bol koji osećate?

Premda vam se verovatno čini da bol koji osećate nikada neće proći, možda će vam značiti neki od sledećih predloga.

DAJTE SEBI VREMENA

Ne tuguju svi na isti način i period žalosti ne traje isto kod svih. Pa ipak, plakanje može olakšati emocionalni bol. Ranije citirana Vanesa kaže: „Stalno sam plakala. Morala sam da izbacim iz sebe sav taj bol.“ Sofija, čija je sestra iznenada preminula, kaže: „Bolno je suočiti se sa svojim mislima i osećanjima, kao što je bolno očistiti inficiranu ranu. Bol je gotovo nepodnošljiv, ali omogućava rani da zaceli.“

RAZGOVARAJTE O SVOJIM MISLIMA I OSEĆANJIMA

Razumljivo je ako ponekad želite da se osamite. Ali tuga je prevelik teret da biste ga nosili sami. Sedamnaestogodišnji  Džared koji je izgubio oca kaže: „Razgovarao sam s drugima. Verovatno ono što sam govorio nije imalo baš mnogo smisla, ali bilo je dobro što sam pričao o svojim osećanjima.“ Dženis, citirana u uvodnom članku, navodi zašto je razgovor još koristan. Ona kaže: „Razgovor s drugima mi je donosio veliku utehu. Osećala sam da me neko razume i nisam bila toliko usamljena.“

PRIHVATITE POMOĆ

Jedan psiholog kaže: „Ožalošćene osobe koje u početku [kada su u šoku] dopuštaju prijateljima i rođacima da im pomognu obično lakše prolaze kroz kasnije faze tugovanja.“ Recite svojim prijateljima šta mogu učiniti za vas. Oni sigurno žele da vam pomognu, ali možda ne znaju kako (Poslovice 17:17).

OSLONITE SE NA BOGA

Tina kaže: „Moj suprug je iznenada umro od raka. Pošto više nisam mogla da se poveravam njemu, počela sam da sve govorim Bogu u molitvi. Svakog jutra sam ga molila da mi pomogne da preguram taj dan. Bog mi je pomogao na načine koje nisam mogla ni da zamislim.“ Tarša, koja je imala 22 godine kada joj je majka preminula, kaže: „Utehu sam pronalazila u svakodnevnom čitanju Biblije jer sam time punila um ohrabrujućim mislima.“

RAZMIŠLJAJTE O USKRSENJU

Tina još kaže: „U početku mi nada u uskrsenje nije pružala utehu, jer meni je bio potreban moj suprug, a mojim sinovima njihov otac – i to odmah. Međutim, prošlo je četiri godine i sada mi ta nada mnogo znači. Daje mi razlog da idem dalje. Zamišljam kako ću ga ponovo videti i to mi uliva mir i donosi radost.“

Verovatno nećete odmah osetiti olakšanje. Ali može vas ohrabriti ono što je Vanesa doživela. Ona kaže: „Misliš da ti nikada neće biti bolje, ali s vremenom ipak bude lakše.“

Iako praznina koju osećate neće nestati, život je ipak vredan življenja. Uz Božju pomoć i brigu, i dalje možete voditi smisaon život i uživati u društvu ljudi koji vas vole. A Bog će uskoro uskrsnuti umrle. On želi da ponovo zagrlite vaše voljene. Tada će vaš bol zauvek nestati.