Da li je svemir oduvek postojao?

U Postanku 1:1 piše: „U početku, Bog je stvorio nebo i zemlju.“

Sve do druge polovine 20. veka, mnogi uvaženi naučnici smatrali su da je svemir oduvek postojao. Ali na osnovu najnovijih otkrića danas većina naučnika smatra da je svemir imao početak.

Kako je zemlja u početku izgledala?

U Postanku 1:2, 9 kaže se da je Zemlja u početku bila „prazna i pusta“, prekrivena vodama.

Ovaj opis je u skladu sa najnovijim naučnim otkrićima. Biolog Patrik Ši kaže da je naša planeta na samom početku bila „obavijena atmosferom u kojoj nije bilo kiseonika [...] i da je više ličila na neki prizor iz naučne fantastike“. Časopis Astronomy kaže: „Najnovija istraživanja ukazuju na to da je Zemlja u početku bila prekrivena vodom sa malo ili nimalo kopna na vidiku.“

 Kako se naša atmosfera tokom vremena menjala?

Reči iz Postanka 1:3-5 ukazuju na to da se izvor svetlosti nije mogao videti sa zemlje kada je svetlost počela da prodire kroz atmosferu. Tek kasnije su sunce i mesec postali vidljivi sa zemlje (Postanak 1:14-18).

U jednom izveštaju Smitsonijskog centra za ekološka istraživanja kaže se da je naša atmosfera u početku propuštala samo difuznu svetlost. U njemu se još kaže: „Naša planeta je u početku bila obavijena gustom maglom od metana.“ Kasnije se „ta magla podigla i nebo je postalo plavo.“

Kojim redom se pojavio život na zemlji?

U Postanku 1:20-27 piše da su najpre stvorene ribe, ptice, kopnene životinje i na kraju ljudi. Naučnici smatraju da su se ribe pojavile mnogo pre prvih sisara i da se ljudska vrsta pojavila dosta kasnije.

Neki tvrde da Sveto pismo nije u skladu sa otkrićima savremene nauke. Međutim, takve tvrdnje su često zasnovane na pogrešnom shvatanju onoga što Sveto pismo zaista kaže.

Sveto pismo ne kaže da su svemir ili naša planeta stari samo 6 000 godina. Ono jednostavno kaže da su zemlja i svemir stvoreni „u početku“ (Postanak 1:1). Sveto pismo ne precizira kada je to tačno bilo.

Sveto pismo ne kaže da je sav život na zemlji stvoren za šest dana koji su trajali po 24 sata. Ono jednostavno rečju „dan“ ukazuje na razdoblja različite dužine. Na primer, ono kaže da se čitav period stvaranja naše planete i života na njoj, što podrazumeva šest dana stvaranja o kojima se govori u prvom poglavlju Postanka, odvijao u jednom razdoblju koje je nazvano danom (Postanak 2:4). Svaki od šest „dana“ stvaranja tokom kojih je Bog pripremao zemlju za život i stvarao život na njoj, mogao bi se odnositi na izuzetno dugačak period.

Sveto pismo ne kaže da u genetskom sastavu živih bića tokom vremena ne može doći do promena. U Postanku se kaže da su životinje stvorene „po svojim vrstama“ (Postanak 1:24, 25). Reč „vrsta“ koja se u ovom izveštaju koristi ima šire značenje od pojma „vrsta“ koji se koristi u savremenoj naučnoj terminologiji i zato bi se mogla odnositi na mnoge biološke vrste i podvrste. To dopušta mogućnost da su se tokom vremena pojavile varijacije unutar „vrsta“ koje su živele u istoj zajednici.

 Šta vi mislite?

Kao što smo videli, Sveto pismo jednostavnim i tačnim rečima objašnjava kako je nastao svemir, kako je Zemlja u početku izgledala i kako su se pojavila živa bića. Da li onda Sveto pismo otkriva ko je sve to stvorio? Enciklopedija Britanika kaže da je ideja da život potiče iz nadljudskog izvora u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima. *