Vaše dete kao da ne razume šta znači reč „ne“. Kad god mu kažete „ne“, svojom reakcijom vas dovodi na ivicu strpljenja. Ništa ga ne može umiriti i na kraju se osećate kao da vam ne preostaje ništa drugo nego da popustite. Ponovo se vaše odlučno „ne“ pretvorilo u ljutito, iznuđeno „da“.

Pa ipak, moguće je prekinuti taj začarani krug. Hajde da najpre osmotrimo zašto se ponekad mora reći „ne“.

Nije okrutno reći „ne“. Neki roditelji se ne bi složili s tim. Možda bi rekli da detetu treba izneti sve razloge, objasniti ih i čak biti spreman na kompromis. Oni tvrde da nikada ne treba reći „ne“, jer bi tada dete moglo biti frustrirano.

Istina, kada detetu nešto ne dozvolite, ono se isprva može razočarati. Pa ipak, naučiće nešto važno — u stvarnom svetu postoje granice koje ljudi moraju poštovati. S druge strane, ako mu popustite, potkopavate svoj autoritet i poučavate ga da manipuliše vama tako što će se duriti ili histerisati kad god nešto želi da dobije. Na takav način biste zapravo mogli doprineti tome da ono s vremenom postane frustrirano. Na kraju krajeva, kako će dete poštovati roditelja ako vidi da može da manipuliše njime?

Kada kažete „ne“, vi pripremate dete za adolescenciju i odraslo doba. To mu pomaže da nauči da pokazuje samokontrolu. Adolescent koji je na vreme naučio tu važnu životnu veštinu verovatno neće podleći pritisku da uzme drogu ili se upusti u predbračni seks.

Kada ne dopuštate detetu sve što poželi, pripremate ga za odraslo doba. „Činjenica je da mi [odrasli] ne možemo uvek imati ono što želimo“, piše dr Dejvid Volš. „Svojoj deci ne činimo uslugu ako ih učimo da će im ovaj svet uvek na tacni servirati sve što ona hoće.“ *

Usredsredite se na svoj cilj. Vi želite da vaše dete postane sposoban, emocionalno zreo i uspešan čovek. Ali zapravo ćete postići suprotno ako mu dajete sve što poželi. Biblija kaže da će onaj ko je ’mažen od mladosti kasnije postati nezahvalan‘ (Poslovice 29:21). Dakle, delotvorna disciplina podrazumeva da se ponekad kaže „ne“. To neće povrediti vaše dete, već će mu pomoći. (Biblijska misao: Poslovice 19:18.)

Kada kažete „ne“, budite odlučni. Ne zaboravite da dete nije vama ravno. Zato nije potrebno da mu uvek objašnjavate zašto mu nešto ne date, kao da od njega tražite dozvolu. Naravno, kako dete odrasta, potrebno je da njegova moć zapažanja postane „iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“ (Jevrejima 5:14). Dakle, nije pogrešno objasniti detetu razloge za neku odluku. Pa ipak, nemojte se upuštati u beskrajne rasprave s decom oko toga zašto im nešto branite. Što više raspravljate o tome, to će vaše „ne“ više zvučati kao molba, a ne kao odluka. (Biblijska misao: Efešanima 6:1.)

Držite se svoje odluke. Dete može pokušati suzama i moljakanjem da ispita koliko ste čvrsti u svojoj odluci. Ako se to desi kod kuće, šta možete učiniti? U knjizi Loving Without Spoiling se preporučuje: „Bolje je da tada ne budete u detetovoj blizini. Možda možete reći: ’Ako ti želiš da plačeš, u redu, ali ja to ne moram da slušam. Idi u svoju sobu. Tamo možeš da plačeš koliko želiš.‘“ U početku vam može biti teško da zauzmete takav čvrst stav, a ni vašem detetu neće biti lako da to prihvati. Ali verovatno će se pomiriti s tim kada shvati da zaista mislite to što ste rekli. (Biblijska misao: Jakovljeva 5:12.)

Budite razumni. Nemojte detetu govoriti „ne“ samo da biste pokazali ko je glavni. Umesto toga, „neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Filipljanima 4:5). Ponekad možete reći „da“ svom detetu — kada je njegova molba na mestu i kada to nije samo popuštanje pred njegovim suzama. (Biblijska misao: Kološanima 3:21.)