Када су у питању сахране, своја гледишта и поступке темељимо на библијским учењима, а нека од њих су следећа:

•   Нормално је жалити због смрти вољене особе. Исусови ученици су оплакивали своје драге умрле (Јован 11:33-35, 38; Дела апостолска 8:2; 9:39). Сходно томе, на сахране не гледамо као на време за весеље (Проповедник 3:1, 4; 7:1-4). Сматрамо да је тада време да покажемо саосећање (Римљанима 12:15).

•   Мртви нису свесни ничега. Без обзира на наше културно или етничко порекло, не практикујемо обичаје који се заснивају на небиблијским веровањима да су мртви свесни и да могу да утичу на живе (Проповедник 9:5, 6, 10). Неки од таквих обичаја су бдења, богате гозбе на сахранама и годишњицама, жртве за мртве, обраћање мртвима и ношење црнине. Не учествујемо у таквим обичајима из послушности библијској заповести: „Одвојте се [...] и не дотичите више ништа нечисто“ (2. Коринћанима 6:17).

•   Постоји нада за умрле. Библија говори о томе да ће бити ускрсења и да ће доћи време када више неће бити смрти (Дела апостолска 24:15; Откривење 21:4). Та нада нам помаже да своју жалост не изражавамо неким екстремним поступцима, баш као што је помогла и првим хришћанима (1. Солуњанима 4:13).

•   Библија саветује скромност (Пословице 11:2). Не сматрамо да је сахрана тренутак да се истиче нечији друштвени или економски положај (1. Јованова 2:16). Не организујемо раскошне сахране чији је првенствени циљ забава или остављање утиска на друге скупоценим ковчезима или погребном опремом.

•   Не покушавамо другима да наметнемо своја веровања у вези са сахранама. Водимо се начелом: „Свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:12). Међутим, ако нам се пружи прилика, радо ћемо објаснити своја веровања „с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15).

 Место. Уколико се породица одлучи за комеморацију, она се може одржати на било ком месту које породица изабере, као на пример у Дворани Краљевства, капели, приватном дому или на гробљу.

 Служба. У једном говору који се том приликом одржава ожалошћенима се пружа утеха и износи се библијско гледиште о смрти и о нади у ускрсење (Јован 11:25; Римљанима 5:12; 2. Петрова 3:13). Током говора, слушаоци се могу подсетити на добре особине преминулог, тако што се можда исприча неки догађај из његовог живота који сведочи о добром примеру који је оставио (2. Самуилова 1:17-27).

 Може се отпевати песма на темељу Библије (Колошанима 3:16). Служба се завршава утешном молитвом (Филипљанима 4:6, 7).

 Трошкови и прилози. Ми не наплаћујемо верску службу, што се односи и на говоре на сахранама. На нашим састанцима такође нема сакупљања прилога (Матеј 10:8).

 Присуствовање. Они који нису Јеховини сведоци такође могу присуствовати комеморацији која се одржава у Дворани Краљевства. Као и наши састанци, такве комеморације су отворене за јавност.

 Сваки Сведок за себе доноси одлуку на основу своје савести коју је обликовао у складу с Библијом (1. Тимотеју 1:19). Међутим, не учествујемо у верским обредима за које сматрамо да нису у складу с оним што каже Библија (2. Коринћанима 6:14-17).