Проповедник 7:1-29

  • Добро име и дан смрти (1-4)

  • Укор мудрог човека (5-7)

  • Бољи је крај него почетак (8-10)

  • Предност мудрости (11, 12)

  • Добри дани и лоши дани (13-15)

  • Избегавати крајности (16-22)

  • Запажања проповедника (23-29)

7  Боље је добро име* него добро уље+ и бољи је дан смрти него дан рођења.  Боље је ићи у кућу где се тугује за умрлим него у кућу где је гозба,+ јер такав крај чека сваког човека. Они који су живи нека то узму к срцу.  Жалост је боља од смеха,+ јер кад је лице забринуто, срце постаје боље.+  Срце мудрих је у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.+  Боље је слушати укор мудрог човека+ него ласкање* безумних људи.  Јер као што пуцкета трње које гори под лонцем, такав је смех безумника.+ И то је испразно.  Јер угњетавање може навести мудрог човека да поступа сулудо, а мито квари срце.+  Бољи је крај ствари него почетак. Боље је бити стрпљив него бити охол*.+  Немој се брзо вређати*,+ јер увредљивост пребива у недрима* безумних.+ 10  Не говори: „Зашто су прошли дани били бољи од ових?“, јер није мудро да то питаш.+ 11  Мудрост заједно с наследством добра је и корисна онима који виде светлост дана*. 12  Јер мудрост је заштита,+ а и новац је заштита.+ Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има.+ 13  Размишљај о делима правог Бога. Ко може исправити оно што је он искривио?+ 14  У данима кад ти је добро показуј доброту,+ а у данима кад трпиш невољу* размишљај о томе да је Бог створио и једно и друго,+ да људи не сазнају* шта им доноси будућност.+ 15  Свашта сам видео током свог испразног живота+ – од праведника који пропада иако је праведан+ до злог човека који дуго живи упркос својој злоби.+ 16  Не буди сувише праведан,+ нити превише мудар.+ Зашто да сам себе упропастиш?+ 17  Не буди сувише зао, а не буди ни луд.+ Зашто да умреш пре времена?+ 18  Добро је да послушаш и један и други савет*,+ јер ко се боји Бога, уважава све то. 19  Мудрост даје мудром човеку већу снагу него граду десет моћних људи који су у њему.+ 20  Нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши.+ 21  Не узимај к срцу сваку реч коју људи кажу,+ да не би и свог слугу чуо како те проклиње*. 22  Јер твоје срце добро зна да си и ти много пута проклињао друге.+ 23  Све сам то истражио помоћу мудрости и рекао сам: „Постаћу мудар.“ Али мудрост је била ван мог домашаја. 24  Оно што се збива, недокучиво је и врло дубоко. Ко то може схватити?+ 25  Одлучио сам да сазнам, истражим и пронађем мудрост и смисао свега, и да разумем у чему је зло безумља и бесмисленост лудости.+ 26  Открио сам ово: од смрти је гора* жена која је као ловачка мрежа, чије је срце као рибарска мрежа и чије су руке као окови. Човек који је по вољи правом Богу избавиће се од ње,+ а грешник ће пасти у њену замку.+ 27  „Ето, то сам открио“, каже проповедник*.+ „Разматрао сам једно по једно да бих дошао до закључка, 28  али нисам нашао оно за чим сам непрестано трагао. Нашао сам честитог човека, једног од хиљаду, а честиту жену међу свима њима нисам нашао. 29  Открио сам само ово: прави Бог је створио људе честитима,+ али они иду за многим својим замислима.“+

Фусноте

Или: „углед“. Дословно: „име“.
Дословно: „песму“.
Дословно: „охолог духа“.
Или можда: „увредљивост је обележје“.
Дословно: „вређати у свом духу“.
То јест онима који су живи.
Или: „открију“.
Или: „зло“.
Или: „да се држиш једног савета, али да не остављаш ни други“.
Или: „како говори лоше о теби“.
Дословно: „горча“.
Или: „онај који окупља народ; онај који поучава народ“.