Рођен сам у сиромашној породици у Тирани, главном граду Албаније. Мој отац је био поштен човек и напорно је радио да би збринуо породицу. Ипак смо једва састављали крај с крајем. Још као малом детету тешко ми је падало што смо били толико сиромашни. Већи део детињства нисам имао ципеле и често нисмо имали довољно хране.

 Почео сам да крадем у врло раном узрасту. Мислио сам да тако помажем својој породици. Након неког времена, полиција ме је ухватила. Тако сам 1988, када сам имао 14 година, послат у поправни дом. Тамо сам провео две године и учио сам за вариоца. Када сам изашао из дома желео сам да поштено зарађујем за живот, али нисам могао да нађем посао. У Албанији је због политичке ситуације владала велика незапосленост. Разочаран, вратио сам се старом друштву и поново почео да крадем. На крају смо били ухапшени и осуђени на три године затвора.

 Кад сам изашао из затвора, вратио сам се криминалу. Албанија је била у великој економској кризи и цела земља је била у хаосу. Током тих бурних времена, зарађивао сам доста новца бавећи се незаконитим пословима. После једне оружане пљачке у којој су двојица мојих другова били ухапшени, побегао сам из земље да бих избегао дугогодишњу затворску казну. Тада сам већ био ожењен Јулиндом и имали смо синчића.

 Скрасили смо се у Енглеској. Озбиљно сам намеравао да са женом и сином започнем нови живот, али старе навике су биле дубоко укорењене у мени. Убрзо сам поново почео да се бавим криминалом – овог пута препродајом дроге. Кроз руке су ми пролазиле огромне своте новца.

 Шта је Јулинда мислила о том послу? Нека она сама каже: „Пошто сам и ја одрасла у Албанији, сањала сам о томе да побегнем од сиромаштва. Била сам спремна на све само да боље живим. Мислила сам да ће нам новац донети бољи живот и зато сам подржавала Артана иако сам знала да лаже, да краде и да продаје дрогу. Било ми је важно само да донесе новац.“

 А онда нам се 2002. године живот изненада променио и сви наши планови и снови пали су у воду. Ухваћен сам с великом количином дроге и поново сам завршио у затвору.

 Библија је почела да утиче на мој живот и пре него што сам тога постао свестан. Године 2000, Јулинда је упознала Јеховине сведоке и почела да проучава Библију. Разговори о Библији ме нису занимали јер сам мислио да је то досадно. Али Јулинда је уживала у томе. Она каже: „Одрасла сам у религиозној породици и волела сам и поштовала Библију. Одувек сам желела да је боље разумем и била сам срећна што могу да је проучавам са Сведоцима. Многа библијска учења су ми звучала сасвим логично. Полако сам почела да се мењам. Али мој став према новцу се скоро уопште није променио све док Артан није био ухапшен. То ме је отрезнило. Одједном сам схватила да је оно што Библија каже о новцу заиста тачно. Очајнички смо трчали за новцем али нисмо били срећни. Тек тада сам схватила да треба да се држим свих Божјих мерила.“

 Када сам 2004. изашао из затвора, опет сам хтео да будем дилер. Међутим, Јулинда је променила свој став и оно што је рекла дозвало ме је памети: „Више не желим твој новац. Желим да имам мужа и да моја деца имају оца уз ког ће одрастати.“ Био сам шокиран, али сам схватио да је у праву. Годинама сам био раздвојен од своје породице. Сетио сам се кроз шта сам све прошао док сам трчао за новцем и бавио се непоштеним пословима. Зато сам одлучио да окренем нови лист и да прекинем све контакте са старим пријатељима.

 Права прекретница је уследила када сам са супругом и два сина отишао на састанак Јеховиних сведока. На мене је снажан утисак оставила њихова искреност и пријатељско опхођење. На крају сам и ја почео да проучавам Библију.

 Библија јасно каже да је љубав према новцу „корен сваког зла“ и да су они који су јој се предали „нанели себи многе патње“ (1. Тимотеју 6:9, 10). Из личног искуства сам знао колико су те речи тачне. Горко сам се кајао због свега што сам раније радио и због бола који сам нанео својој породици и себи (Галатима 6:7). Када сам схватио колико нас Јехова и његов Син Исус Христ воле, почео сам да се мењам. Више сам мислио на друге, а мање на себе и зато сам више времена проводио са својом породицом.

 Много ми је значио следећи библијски савет: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате“ (Јеврејима 13:5). Сада имам унутрашњи мир и чисту савест. Срећнији сам него икада раније. Мој брак је стабилнији и као породица смо блискији.

 Некада сам мислио да ће нам богатство донети срећу. Сада јасно видим колико су ми бола донели криминал и љубав према новцу. Нисмо се обогатили, али смо стекли нешто што је много важније – пријатељство са Јеховом Богом. Истински смо срећни јер му служимо као породица.