Одговор из Светог писма

 Крштење је чин којим се особа потпуно урања у воду. a У Светом писму се на многим местима говори о крштењу (Дела апостолска 2:41). Једно од њих је крштење Исуса Христа, који се крстио у реци Јордан тако што је био потпуно уроњен у воду (Матеј 3:13, 16). Годинама касније, ученик Филип је проповедао једном Етиопљанину и кад су дошли до неке воде, тај човек се крстио (Дела апостолска 8:36-40).

 Исус је рекао да његови следбеници морају да се крсте (Матеј 28:19, 20). Апостол Петар је то касније потврдио (1. Петрова 3:21).

У овом чланку

•  Шта крштење представља?

•  Шта Свето писмо каже о крштавању мале деце?

•  Шта значи крстити се у име Оца, Сина и светог духа?

•  Да ли је грех поново се крстити?

•  Још нека крштења која се помињу у Светом писму

•  Заблуде о крштењу

 Шта крштење представља?

 Онај ко се крштава тиме показује другима да се покајао за своје грехе и обећао Богу да ће увек поступати у складу с његовом вољом. То значи да ће у свему слушати Бога и Исуса. Они који се крсте крећу путем који води у вечни живот.

 Подрањање под воду је прикладан симбол велике промене у нечијем животу. Зашто то можемо рећи? У Светом писму је крштење упоређено са сахраном (Римљанима 6:4; Колошанима 2:12). Када се нека особа подрони под воду, она симболично речено сахрањује свој стари начин живота, а када изрони из воде почиње с новим животом који је посвећен служењу Богу.

 Шта Свето писмо каже о крштавању мале деце?

 Крштавање мале деце није у складу са Светим писмом. У њему се говори да онај ко се крсти мора да испуни одређене услове. На пример, треба да разуме барем основна библијска учења и да живи по њима. Такође, треба да се покаје за своје грехе. Затим, у једној посебној молитви, треба да преда свој живот Богу (Дела апостолска 2:38, 41; 8:12). Бебе и мала деца ништа од тога не могу да ураде.

Шта значи крстити се у име Оца, Сина и светог духа?

  Исус је својим следбеницима рекао да стварају ученике „крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што [им је] заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Кад им је рекао да треба да се крсте у име Оца и Сина и светог духа, то је значило да треба да признају ауторитет Оца и Сина, као и улогу Божјег светог духа. На пример, једном је апостол Петар човеку који је био хром од рођења рекао: „У име Исуса Христа Назарећанина, кажем ти: ’Устани и ходај!‘“ (Дела апостолска 3:6). Поента је јасна – Петар је тиме признао Исусов ауторитет и то чудесно излечење је приписао њему.

•   „Отац“ је Јехова b Бог. Пошто је он Створитељ, извор живота и Свемоћни Бог, има највећи ауторитет (Постанак 17:1; Откривење 4:11).

•   „Син“ је Исус Христ који је дао живот за нас (Римљанима 6:23). Не можемо бити спасени уколико не разумемо и не признамо да он има кључну улогу у остварењу Божје воље за људе (Јован 14:6; 20:31; Дела апостолска 4:8-12).

•   „Свети дух“ је сила којом се Бог служи. c Бог је путем светог духа стварао и дао живот свим живим бићима. Користио га је да својим пророцима и другима пренесе поруке и да им да снаге да изврше задатке које им је поверио (Постанак 1:2; Јов 33:4; Римљанима 15:18, 19). Бог је путем светог духа такође надахнуо библијске писце да записују његове мисли (2. Петрова 1:21).

Да ли је грех поново се крстити?

  Дешава се да људи промене религију. Али шта ако су већ крштени у некој цркви? Да ли је грех ако се крсте у новој религији? Неки кажу да јесте, и то заснивају на речима из Ефешанима 4:5, где пише: „Један је Господ, једна вера и једно крштење.“ Међутим, у овом стиху се уопште не говори о томе да особа не сме поново да се крсти. Како то знамо?

 Контекст. Контекст Ефешанима 4:5 показује да је апостол Павле овде говорио о томе да хришћани треба да буду уједињени у веровањима (Ефешанима 4:1-3, 16). Такво јединство би могли да имају само ако следе истог Господа, Исуса Христа, ако имају исту веру, то јест разумевање библијских учења, и ако сви испуњавају исте библијске услове за крштење.

 Апостол Павле је некима рекао да се поново крсте. То је било неопходно јер, кад су први пут били крштени, нису у потпуности разумели хришћанска учења (Дела апостолска 19:1-5).

 Права основа за крштење. Да би Бог прихватио нечије крштење, оно се мора заснивати на тачном разумевању библијске истине (1. Тимотеју 2:3, 4). Ако се неко крстио на основу учења која нису у складу са Светим писмом, Бог такво крштење не може да прихвати (Јован 4:23, 24). Иако је особа можда била искрена, није тачно знала шта је Божја воља (Римљанима 10:2). Да би задобила Божје признање, мора да сазна библијску истину, примењује оно што учи, посвети свој живот Богу и поново се крсти. У том случају, њено поновно крштење није грех већ исправна ствар.

Још нека крштења која се помињу у Светом писму

  Свето писмо говори о неким крштењима која нису имала исто значење као крштење Христових следбеника. Ево неких примера.

 Крштења која је обављао Јован Крститељ. d Јован је крштавао Јудејце и прозелите у знак покајања за грехе које су починили против Мојсијевог закона, то јест закона који је Бог дао Израелцима преко Мојсија. Јованово крштење је припремало људе да препознају и прихвате Месију, Исуса из Назарета (Лука 1:13-17; 3:2, 3; Дела апостолска 19:4).

 Исусово крштење. Исуса је крстио Јован Крститељ, али је његово крштење било другачије од других зато што је био савршен и није починио никакав грех (1. Петрова 2:21, 22). Дакле, он није морао да се покаје за грехе нити је његово крштење била „молба упућена Богу за чисту савест“ (1. Петрова 3:21). Он је тиме што се крстио показао Богу да је спреман да испуни улогу коју му је он доделио – да буде проречени Месија, то јест Христ и да свој живот да за људе (Јеврејима 10:7-10).

 Крштење светим духом. И Јован Крститељ и Исус су говорили о крштењу светим духом (Матеј 3:11; Лука 3:16; Дела апостолска 1:1-5). То није исто што и крштење у име светог духа (Матеј 28:19). Зашто то можемо рећи?

 Само ограничен број Исусових следбеника крштава се светим духом. Они су помазани тим духом јер су позвани да служе са Христом на небу и да заједно с њим буду краљеви и свештеници над целом земљом e (1. Петрова 1:3, 4; Откривење 5:9, 10). Владаће над милионима Исусових следбеника који се надају вечном животу у рају на земљи (Матеј 5:5; Лука 23:43).

 Крштење у Христа Исуса и у његову смрт. Они који су крштени светим духом такође су „крштени у Христа Исуса“ (Римљанима 6:3). Овим крштењем се крштавају Исусови помазани следбеници који ће владати с њим на небу. Тиме што су се крстили у Исуса, постали су део његове помазане скупштине у којој је он глава, а они су тело (1. Коринћанима 12:12, 13, 27; Колошанима 1:18).

 Помазани хришћани су такође „крштени у [Исусову] смрт“ (Римљанима 6:3, 4). По угледу на Исуса они су самопожртвовани, послушни Богу и одрекли су се вечног живота на земљи. Ово симболично крштење се завршава када они умру и ускрсну на небу као духовна бића (Римљанима 6:5; 1. Коринћанима 15:42-44).

 Крштење ватром. Јован Крститељ је рекао: „[Исус] ће вас крстити светим духом и ватром. У руци има лопату и очистиће своје гумно па ће сакупити своју пшеницу у житницу, а плеву ће спалити ватром која се не може угасити“ (Матеј 3:11, 12). Вреди запазити да постоји разлика између крштења ватром и крштења светим духом. Шта значи ово Јованово поређење?

 Пшеница представља оне који су послушни Исусу. Они ће се крстити светим духом. Плева представља оне који не слушају Исуса. Њих чека крштење ватром, што представља вечно уништење (Матеј 3:7-12; Лука 3:16, 17).