Дела апостолска 4:1-37

  • Петар и Јован ухапшени (1-4)

    • Број мушкараца који су постали верници повећао се на 5 000 (4)

  • Суђење пред Синедрионом (5-22)

    • „Не можемо престати да говоримо“ (20)

  • Молитва за храброст (23-31)

  • Ученици међу собом деле оно што имају (32-37)

4  Док су њих двојица још говорила народу, пришли су им свештеници, храмски заповедник и садукеји.+  Били су љути што апостоли поучавају народ и објављују Исусово ускрсење из мртвих*.+  Ухапсили су их и одвели у затвор+ до следећег дана, јер је већ било вече.  Али многи од оних који су слушали њихове речи поверовали су, па се број мушкараца који су постали верници повећао на око 5 000.+  Сутрадан су се у Јерусалиму окупили јудејски поглавари, старешине и познаваоци Закона.  Тамо су били свештенички поглавар Ана,+ Кајафа,+ Јован, Александар и сви рођаци свештеничког поглавара.  Извели су Петра и Јована и почели да их испитују: „Одакле вам та моћ и у чије име сте то учинили?“  Тада им је Петар, пун светог духа,+ рекао: „Поглавари народа и старешине!  Ако нас данас испитујете због доброг дела учињеног хромом човеку+ и желите да знате ко га је излечио, 10  знајте сви ви и сав израелски народ: учинили смо то у име Исуса Христа Назарећанина,+ ког сте ви прибили на стуб,+ а ког је Бог ускрснуо из мртвих.+ Захваљујући њему, овај човек стоји овде пред вама здрав. 11  Исус је ’камен који сте ви градитељи сматрали безвредним, а постао је главни угаони камен*‘.+ 12  И нема спаситеља осим њега, нити под небом има другог имена+ датог људима које нам може донети спасење.“+ 13  Кад су видели Петрову и Јованову одважност* и кад су схватили да су то необразовани* и обични људи,+ зачудили су се. Тада им је постало јасно да су они били са Исусом.+ 14  Али пошто су видели да с њима стоји излечени човек,+ нису могли да им противрече.+ 15  Зато су им наредили да изађу из дворане Синедриона, па су почели да се саветују: 16  „Шта да радимо са овим људима?+ Јер учинили су велико чудо, за које знају сви становници Јерусалима.+ То не можемо порећи. 17  Али да се то не би још више проширило међу народом, запретимо им да више ником не говоре о том имену.“+ 18  Тада су их позвали и наредили им да престану да говоре и поучавају о Исусовом имену. 19  На то су Петар и Јован рекли: „Сами просудите да ли је исправно пред Богом да слушамо вас, а не Бога. 20  Ми не можемо престати да говоримо о ономе што смо видели и чули.“+ 21  Они су им још једном запретили, а затим су их пустили, пошто нису нашли ништа због чега би их казнили, а и плашили су се народа,+ јер су сви славили Бога због онога што се догодило. 22  Наиме, човек који је чудом био излечен имао је преко 40 година. 23  Кад су били пуштени, отишли су код браће и испричали им шта су рекли свештенички поглавари и старешине. 24  А кад су они то чули, сви заједно су се помолили Богу: „Свевишњи Господе, ти си створио небо и земљу и море и све што је у њима.+ 25  Ти си светим духом надахнуо свог слугу, нашег праоца Давида,+ да каже: ’Зашто се народи буне и размишљају о испразним стварима? 26  Краљеви земље се дижу и владари се удружују против Јехове* и против његовог помазаника*.‘+ 27  Тако су се у овом граду Ирод и Понтије Пилат+ удружили с људима из других народа и са израелским народом против твог светог слуге Исуса, ког си помазао.+ 28  Удружили су се да учине оно што си ти својом моћи и вољом унапред одредио.+ 29  А сада, Јехова*, обрати пажњу на њихове претње и помози својим слугама да и даље са свом одважношћу објављују твоју реч. 30  Покажи своју моћ* и нека се у име твог светог слуге Исуса+ дешавају излечења, знакови и чуда*.“+ 31  Кад су се усрдно помолили, затресло се место на ком су били окупљени и сви су се испунили светим духом,+ па су почели да храбро објављују Божју реч.+ 32  Ученика је било много и сви су били једног срца и једне душе*. Нико није говорио да је нешто од онога што поседује његово, него су делили све што су имали.+ 33  Апостоли су с великим успехом сведочили о ускрсењу Господа Исуса.+ Бог је на све њих изливао обиље незаслужене доброте. 34  Нико међу њима није био у оскудици,+ јер су сви који су поседовали њиве или куће то продавали, па су добијени новац доносили 35  и стављали пред апостоле.+ Они су од тога делили свакоме колико му је требало.+ 36  Тако је урадио и Јосиф, Левит родом с Кипра, ког су апостоли прозвали Варнава+ (што значи „син утехе“). 37  Он је продао комад земље који је имао, а новац је донео и ставио пред апостоле.+

Фусноте

Или: „на Исусовом примеру објављују ускрсење из мртвих“.
Дословно: „глава угла“.
Или: „слободу говора“.
Или: „неуки“. То не значи да су били неписмени већ да нису похађали рабинске школе.
Видети Додатак А5.
Или: „Месије; Христа“.
Видети Додатак А5.
Или: „предзнаци“.
Дословно: „Пружи своју руку“.