Иако Свето писмо не говори много о шминкању и ношењу накита, оно не осуђује такав начин улепшавања. Међутим, Свето писмо каже да акценат не треба да буде на физичкој већ на унутрашњој лепоти, која се огледа у мирном и благом духу (1. Петрова 3:3, 4).

•   Богобојазне жене у библијско доба су се улепшавале. На пример, Ребека, која се удала за Аврахамовог сина Исака, носила је златну алку за нос, златне наруквице и друге комаде вредног накита који је добила на поклон од свог будућег свекра (Постанак 24:22, 30, 53). Јестира се подвргла посебним третманима пре него што је постала персијска краљица (Јестира 2:7, 9, 12). То је вероватно подразумевало употребу разних козметичких средстава или шминке (New International Version; Easy-to-Read Version).

•   У Светом писму налазимо поређења у којима се накит користи у позитивном смислу. На пример, особа која некоме да добар савет упоређена је са златном минђушом (Пословице 25:12). Осим тога, Бог је себе упоредио са мужем који своју жену, то јест израелски народ, украшава наруквицама, огрлицама и минђушама. Због тога је израелски народ у симболичном смислу био веома леп (Језекиљ 16:11-13).

 Шта неки мисле: Зла краљица Језавеља је „намазала“ очи што потврђује да не би било у реду користити шминку за очи (2. Краљевима 9:30).

 Шта каже Свето писмо: Језавеља се бавила врачањем и била је крива за смрт недужних људи. Осуђена је због својих злих дела, а не због свог изгледа (2. Краљевима 9:7, 22, 36, 37).