Пређи на садржај

Може ли ми Свето писмо помоћи да се изборим са осећајем кривице?

Може ли ми Свето писмо помоћи да се изборим са осећајем кривице?

Одговор из Светог писма

 Може. Свето писмо нам може помоћи да предузмемо неопходне кораке да бисмо се изборили са осећајем кривице (Псалам 32:1-5). Ако смо учинили нешто лоше али се искрено кајемо, Бог је спреман да нам опрости и да нам помогне да се осећамо боље (Псалам 86:5). Свето писмо показује да је понекад добро имати осећај кривице јер нас он може подстаћи да исправимо ствари и да не правимо исту грешку (Псалам 51:17; Пословице 14:9). Међутим, Свето писмо каже да није добро бити претерано строг према себи, на пример, гледати на себе као на изгубљен случај или мислити да не вредимо у Божјим очима. Таква строгост би нас могла сломити (2. Коринћанима 2:7).

 Због чега можемо имати осећај кривице?

 Разлози за то могу бити бројни. Можда смо повредили некога кога волимо или смо у нечему подбацили. А понекад се такво осећање појави без икаквог оправданог разлога. На пример, можда смо себи поставили неразумно висока мерила и осећај кривице нас мучи сваки пут када их не испунимо. Зато нас Свето писмо саветује да имамо разумна очекивања од себе (Проповедник 7:16).

 Како се изборити са осећајем кривице?

 Немојте дозволити да вас кривица паралише, већ се потрудите да исправите ствари. Како то можете учинити?

  •   Признајте да сте погрешили. Молите Јехову a Бога да вам опрости (Псалам 38:18; Лука 11:4). Ако вам је жао због онога што сте урадили, кајете се и трудите се да више не понављате исту грешку, можете бити сигурни да Бог чује ваше молитве (2. Летописа 33:13; Псалам 34:18). Он може да завири у вашу душу, што ниједан човек не може. Када Бог види колико се трудимо да се променимо, он ће опростити наше грехе „јер је веран и праведан“ (1. Јованова 1:9; Пословице 28:13).

     Уколико сте неког повредили или му проузроковали неку штету, требало би да то признате и да се извините. То можда неће бити нимало лако! Требаће вам храбрости и понизности. Ако се искрено извините, урадићете две добре ствари: скинућете велики терет са својих леђа и поново ћете бити у добрим односима са другом страном (Матеј 3:8; 5:23, 24).

  •   Размишљајте о стиховима који говоре о Божјем милосрђу. Прочитајте на пример 1. Јованову 3:19, 20. Ту се каже да би нас наше срце могло због нечега осуђивати, то јест могли бисмо бити превише критични према себи. Можда осећамо да нисмо достојни Божје љубави. Међутим, у том истом стиху се каже и то да је Бог „већи од нашег срца“. У ком смислу? Он зна све о нама и потпуно разуме наша осећања и слабости. Такође узима у обзир да смо рођени несавршени и да смо склони томе да грешимо (Псалам 51:5). b Дакле, он не одбацује људе који се искрено кају за своје грешке (Псалам 32:5).

  •   Немојте живети у прошлости. У Светом писму су записани примери многих мушкараца и жена који су чинили лоше ствари али су се касније променили. На пример, оно говори о Савлу из Тарса који је касније постао познат као апостол Павле. Док је био фарисеј, жестоко је прогонио Исусове следбенике (Дела апостолска 8:3; 9:1, 2, 11). Али када је схватио да се заправо противи Богу и Месији, то јест Христу, покајао се, променио се и постао је узоран хришћанин. Наравно, Павлу је било веома жао због свега што је раније радио. Али није живео у прошлости. Пошто је био свестан великог милосрђа које му је Бог показао, постао је реван проповедник и никада није изгубио наду у вечни живот (Филипљанима 3:13, 14).

 Библијски стихови који говоре о кривици и опраштању

 Псалам 51:17: „Боже, ти нећеш одбацити сломљено и скрхано срце.“

 Значење: Бог вас неће одбацити због грешака које сте направили уколико вам је жао што сте га повредили. Он је милосрдан.

 Пословице 28:13: „Ко крије своје преступе, неће имати успеха, а ко их признаје и оставља, указаће му се милосрђе.“

 Значење: Ако признамо своје грехе Богу и трудимо се да их више не понављамо, он ће нам их опростити.

 Јеремија 31:34: „Опростићу им њихов преступ и више се нећу сећати њиховог греха.“

 Значење: Када нам Бог опрости грехе, он се више не враћа на њих. Његово милосрђе је велико.

a Јехова је Божје лично име (Излазак 6:3).

b Будући да смо од нашег праоца Адама наследили грешност, у нашој је природи да правимо грешке. Адам и његова жена Ева су згрешили Богу и тако изгубили савршенство. Зато су сви њихови потомци несавршени (Постанак 3:17-19; Римљанима 5:12).