Добри пријатељи редовно разговарају. Слично томе, Бог нас позива да му се молимо и да му се тако приближимо. У Библији су забележене његове речи: „Ви ћете ме призивати, к мени ћете долазити и молићете ми се, а ја ћу вас услишити“ (Јеремија 29:12). Молитва ће нас приближити Богу, а онда ће се и он приближити нама (Јаковљева 4:8). У Библији још пише: „Јехова је близу свих који га призивају“ (Псалам 145:18). Што му се чешће и усрдније будемо молили, то ће наше пријатељство с њим бити јаче.

Исус је рекао: „Ко би од вас свом сину, ако га замоли за хлеб, дао камен? Или ако га замоли за рибу, зар ће му дати змију? Дакле, ако ви [...] знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“ (Матеј 7:9-11). Бог нас позива да му се молимо зато што му је стало до нас и зато што жели да нам помогне (1. Петрова 5:7). Он жели и да му у молитви изнесемо оно што нас мучи. У Библији стоји: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу“ (Филипљанима 4:6).

Психолози су приметили да на стотине милиона људи осећа потребу да се моли. То важи чак и за неке атеисте и агностике. * Све то говори у прилог чињеници да су људи створени са духовним потребама. Исус је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3). Један начин на који можемо удовољити тим потребама јесте да се редовно молимо Богу.

Зашто је добро да прихватимо Божји позив да му се молимо?