БИБЛИЈСКО НАЧЕЛО: „Спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13).

Шта то значи? У Библији се грех поистовећује са дугом, а опраштање се упоређује са отписивањем дуга (Лука 11:4). Што се тиче грчке речи која је у Библији преведена са „опростити“, у једном речнику се каже да та реч значи „отписати дуг и не тражити да се он подмири“. Дакле, када решимо да опростимо некоме ко нам је учинио нешто нажао, ми једноставно више не очекујемо да та особа нешто предузме како би се искупила. Међутим, то не значи да оправдавамо њено лоше понашање нити да поричемо да нас је повредила. То само значи да не желимо да будемо огорчени и да се љутимо иако можда имамо оправдан разлог за то.

Да ли је ово начело практично у данашње време? Сви ми грешимо, јер смо несавршени људи (Римљанима 3:23). Али добро је да опраштамо другима зато што ћемо се пре или касније наћи у ситуацији када ће бити потребно да други опросте нама. Осим тога, и за нас је добро да опраштамо. У ком смислу?

Када смо љути и огорчени и када не желимо да опростимо, ми у ствари себе повређујемо. Такве негативне емоције нам краду радост, умањују лепоту живљења и чине нас несрећнима. А могу довести и до неких озбиљних здравствених проблема. У једном извештају за Journal of the American College of Cardiology, др Јоичи Чида и професор психологије Ендру Степто изнели су следећи закључак: „Досадашња истраживања указују на то да гнев и агресивно понашање увелико доприносе настанку коронарне болести срца.“

С друге стране, колико је корисно да опраштамо? Када спремно опраштамо, ми у ствари чувамо мир и јединство, што свакако доприноси добрим међуљудским односима. Што је још важније, тиме доказујемо да смо се угледали на Бога, који спремно опрашта онима који се кају и који од нас очекује да и ми исто тако спремно опраштамо другима (Марко 11:25; Ефешанима 4:32; 5:1).