ДЕВОРА стоји на гори Тавор док се сунце помаља на хоризонту. Посматра војнике којима је окружена и диви се њиховој одважности и вери њиховог вође, Варака. Њихова вера и храброст ће данас бити на великом испиту. Иако их има 10 000, слабо су наоружани и суочиће се са страшним непријатељем, чија је војска далеко бројнија. Али они су ипак ту — умногоме захваљујући охрабрењу које им је Девора пружила.

Гора Тавор висока је око 400 метара и издиже се усред простране равнице. На њеном врху се налази висораван с које се пружа поглед на велико пространство. Замислимо Девору и Варака како стоје на том месту и посматрају тај призор. Као на длану, они виде језраелску долину која се простире ка југозападу. Кроз равницу вијуга исушено корито реке Кисон, које затим пролази поред горе Кармил, ка Великом мору. У једном тренутку, они примећују како у даљини нешто светлуца. Није им свеједно када схватају да је то одсјај оружја Сисарине војске која се претећи приближава. Сисара долази са деветсто бојних кола с гвозденим оштрицама на точковима. Сигуран је да ће покосити Израелце с таквом лакоћом као што се жање јечам.

Зашто је Девора међу свим тим ратницима? Њен Бог Јехова је преко ње поручио да се започне овај рат и такође је открио да ће преко једне жене донети победу (Судије 4:9). Девора зна да Варак и његови људи чекају да она нешто каже, да им да неки знак. Како се осећа док носи тако велику одговорност? Шта можемо научити од Деворе и ових храбрих ратника који су показали снажну веру?

За Девору се каже да је „пророчица“. Није било уобичајено да жена обавља ту службу, мада се у Библији говори о још неколико жена које су биле пророчице. * Поред тога, Девора је очигледно имала још једно задужење. Решавала је спорове међу Израелцима тако што је говорила у Јеховино име (Судије 4:4, 5).

Девора је живела у брдовитом подручју Јефрема, између Ветиља и Раме. Имала је обичај да седи под једном палмом и служи народу. То је била велика одговорност коју јој је Јехова поверио, али Девора није дозволила да је то застраши. Знала је да је њена служба и те како потребна народу, који је постао неверан. У једној песми надахнутој од Бога, у чијем састављању је и она учествовала, о њеним сународницима се каже следеће: „Богове нове они су изабрали. Рат је тада био на вратима“ (Судије 5:8). Пошто су Израелци оставили Јехову да би служили другим боговима, он их је предао у руке непријатељима. Над њима је владао ханански краљ Јавин са својим истакнутим војсковођом који се звао Сисара.

И само спомињање Сисаре утеривало је Израелцима страх у кости. Хананска религија и култура биле су прожете бруталношћу и развратом, будући да су жртвовање деце и  храмска проституција били уобичајена појава. Како је било народу док је над њима владао ханански војсковођа са својом војском? Деворина песма открива да је у земљи путовање било скоро немогуће и да су села била готово пуста (Судије 5:6, 7). Људи су се вероватно крили по шумама и брдима јер су се плашили да живе и обрађују земљу у незаштићеним селима. Такође нису смели да се крећу путевима због страха да ће бити нападнути или да ће њихова деца бити отета, а жене силоване. *

Та страховлада је трајала двадесет година. Тада је Јехова видео да је његов тврдоглав народ спреман да се промени и зато им је помогао. Преко кога је то учинио? О томе се говори у надахнутој песми коју су Варак и Девора саставили, где Девора каже: ’Устала сам као мајка у Израелу.‘ Без обзира на то да ли је Девора, Лафидотова жена, имала децу, израз „мајка“ се овде не користи дословно, већ фигуративно. Јехова је желео да Девора у симболичном смислу буде мајка целом Израелу. Опуномоћио ју је да судији Вараку, човеку који је имао снажну веру, пренесе његову наредбу да крене у борбу против Сисаре (Судије 4:3, 6, 7; 5:7).

„Иди и рашири се по гори Тавор“, наредио је Јехова преко Деворе. Требало је да Варак сакупи 10 000 мушкараца из два израелска племена. Девора му је пренела Божје обећање да ће победити у бици против моћног Сисаре и његових деветсто бојних кола. Варак се сигурно веома изненадио због тога. Израелци нису имали војску и готово да нису имали ништа од оружја. Па ипак, Варак се сложио да пође у рат, али само ако и Девора крене с њима на гору Тавор (Судије 4:6-8; 5:6-8).

Неки због тога тврде да Варак није имао довољно вере, али то није тачно. На крају крајева, он није тражио од Бога да му обезбеди више оружја. Као човек са снажном вером, знао је колико је важно да уз њега и његове људе буде неко ко заступа Јехову и ко ће их ојачати (Јеврејима 11:32, 33). Јехова је испунио Варакову молбу. Дозволио је Девори да пође с њима. Међутим, Јехова је такође надахнуо Девору да прорекне да заслуга за победу у бици неће припасти ниједном мушкарцу (Судије 4:9). Одлучио је да једна жена погуби злог Сисару!

У данашњем свету, жене доживљавају велику неправду и често су жртве насиља и злостављања. Ретко се поштује њихово достојанство. Међутим, Бог не прави разлику  између мушкараца и жена, већ их подједнако цени (Римљанима 2:11; Галатима 3:28). Из Девориног примера видимо да он женама поверава посебне задатке и показује им да има поверење у њих и да их воли. Немојмо никада дозволити да на нас утичу предрасуде које су уобичајене у овом свету.

Варак је окупио војску од 10 000 људи који су имали храбрости да се супротставе моћној Сисариној војсци. Када је Варак повео своје људе на гору Тавор, било му је драго што је с њима неко ко ће их охрабрити. У Библији читамо: „Пошла је и Девора“ (Судије 4:10). Можемо замислити колико је војницима значило када су видели да им се придружила ова одважна жена, која је због вере у Јехову Бога била спремна да свој живот изложи опасности.

Када је Сисара сазнао да су се Израелци усудили да сакупе војску против њега, одмах је нешто предузео. Пошто је Јавин вероватно био најутицајнији међу хананским краљевима, Сисара је затражио њихову подршку и они су послали своју војску. Цела долина се тресла када је Сисарина војска са стотинама бојних кола прекрила бојно поље. Хананци су били уверени да ће прегазити ту бедну израелску војску (Судије 4:12, 13; 5:19).

Шта ће Варак и Девора учинити када се непријатељ буде приближио? Ако остану на падинама горе Тавор, можда ће бити у предности у односу на хананске снаге које су надирале, пошто тамо бојна кола не би била толико употребљива као у равници. Али Варак је одлучио да се бори онако како Јехова буде одредио и зато је стрпљиво чекао да Девора каже шта да уради. Када је дошао час, она је рекла: „Устани, јер је ово дан када ће ти Јехова у руке предати Сисару. Зар не иде Јехова пред тобом?“ Затим читамо да се „Варак спустио с горе Тавор с десет хиљада људи који су пошли за њим“ (Судије 4:14). *

Израелска војска се сјурила низ падину и изашла на бојно поље, право ка застрашујућим бојним колима. Да ли је Јехова ишао пред њима, као што је Девора рекла? То је убрзо постало очигледно. „Земља се тресла и небеса су кишу излила“, каже Библија. Настала је пометња у поносној Сисариној војсци. Пљусак је изгледа био тако јак да се земља убрзо претворила у блато. Ускоро су њихова масивна, гвоздена кола више била сметња него предност. Утонула су у блато и постала потпуно неупотребљива (Судије 4:14, 15; 5:4).

Варак и његови људи се нису забринули због ове олује јер су знали од кога долази. Потрчали су право према Хананцима и побили целу Сисарину војску. Тиме су извршили Божју пресуду. Река Кисон је набујала и излила се, носећи са собом мртва тела ка Великом мору (Судије 4:16; 5:21).

Данас Јехова не шаље своје слуге у битке. Па ипак, он очекује да његове слуге воде једну другу врсту борбе — да учествују у духовном рату (Матеј 26:52; 2. Коринћанима 10:4). У том рату су сви они који се труде да буду послушни Богу у данашњем свету. Пошто се понекад суочавају са страшним противљењем, потребна им је храброст. Али Јехова се није променио. Он и данас помаже онима који му верују и уздају се у њега, баш као што је помогао Девори, Вараку и храбрим израелским ратницима.

Један непријатељ из хананске војске је побегао с бојног поља, и то најгори — Сисара, велики противник Божјег народа! Оставивши своје људе који су гинули, умакао је израелским војницима и извукао се из блата. Да би се спасао, морао је километрима да трчи по брисаном простору, у страху да би га израелски војници могли ухватити. Упутио се ка шаторима Евера Кенејца, најближег савезника ког је могао да се сети. Евер се одвојио од свог номадског народа који је живео на југу и склопио је савез с краљем Јавином (Судије 4:11, 17).

Исцрпљени Сисара је стигао до Еверовог шатора. Иако Евер није био ту, била је ту његова жена, Јаиља. Сисара је вероватно претпоставио  да ће Јаиља поштовати савез који је њен муж склопио с Јавином. Вероватно је за њега било незамисливо да би жена могла да размишља другачије од свог мужа, а камоли да уради нешто с чим се он не слаже. Очигледно Сисара није познавао Јаиљу. Ова жена је добро знала колико су Хананци тлачили народ. Такође је схватила да пред њом стоји избор. Могла је да помогне овом злом човеку, али могла је и да стане на Јеховину страну и супротстави се овом непријатељу његовог народа. Али шта је једна жена могла да уради против овог прекаљеног ратника?

Јаиља је морала брзо да реагује. Понудила је Сисари да уђе код ње и да се одмори. Он јој је рекао да никоме не открије да је ту. Када је легао, она га је покрила, а када је затражио мало воде, дала му је млеко. Убрзо је Сисара утонуо у сан. Јаиља је одмах узела шаторски клин и маљ, чиме су жене које су живеле у шаторима често и вешто руковале. Примакла се Сисари и клекла покрај његове главе. У том тренутку је можда помислила на то да је пред њом стајао тежак задатак — да изврши Јеховину пресуду. Да је само на трен била несигурна или неодлучна, то је могло да буде кобно. Да ли се тада можда сетила Божјег народа и тога како га је овај човек деценијама угњетавао? Или је можда размишљала о томе како јој се сада указала прилика да покаже да је на Јеховиној страни? Библија нам то не открива. Али знамо да је брзо учинила оно што је било потребно и Сисара је био мртав (Судије 4:18-21; 5:24-27).

Касније је дошао Варак, у потрази за својим противником. Када му је Јаиља показала мртвог Сисару са шаторским клином међу слепоочницама, он је схватио да се испунило Деворино пророчанство. Једна жена је убила моћног Сисару! Савремени критичари и скептици критикују Јаиљу због онога што је учинила, али Варак и Девора су другачије мислили о њој. У песми коју су саставили под Божјим надахнућем, рекли су за њу да је ’благословљена више од свих жена‘ због храбрости коју је показала (Судије 4:22; 5:24). Из тих речи се види и Деворина несебичност. Она није завидела Јаиљи на части која јој је припала. Најважније јој је било то што се испунило оно што је Јехова рекао.

Пошто Сисаре више није било, ослабила је моћ краља Јавина. Угњетавању је дошао крај и наредних четрдесет година је владао мир (Судије 4:24; 5:31). Јехова Бог је заиста наградио Девору, Варака и Јаиљу зато што су показали веру у њега. Ако се угледамо на Деворину веру тиме што храбро стајемо на Јеховину страну и подстичемо и друге на то, Јехова ће нас наградити многим победама и трајним миром.