Рођена сам на северу Шпаније, у граду по имену Билбао. Била сам друго од четворо деце у католичкој породици која је припадала средњем сталежу. Пошто смо били веома побожни, свакодневно сам ишла на мису. Са 23 године сам постала учитељица, што је занимање које сам веома волела и којим сам се бавила 40 година. Међу предметима које сам држала била је католичка веронаука, а у вечерњим сатима сам предавала катехизам девојчицама које су се спремале за прву причест.

Након 12 година срећног брака, остала сам удовица са четири девојчице. Имала сам само 33 године! Покушала сам да нађем утеху у католичкој религији, али стално су ме мучила питања попут: ’Зашто људи и даље умиру када нас је Христ откупио? Зашто се молимо да дође Божје Краљевство ако добри људи иду на небо?‘ Највише ме је збуњивало питање: ’Ако нас Бог после смрти шаље у рај, чистилиште или пакао, зашто бисмо се враћали одатле да нам поново суди у судњем дану?‘

Та питања сам постављала неким свештеницима. Један од њих ми је рекао: „Не знам. Питај бискупа. Зашто је то уопште важно? Ти верујеш у Бога. Зар то није довољно?“ Али ја сам и даље трагала за одговорима. Касније сам ишла на нека предавања језуита, пентекосталаца и гностика. Међутим, нико ми није пружио логичне одговоре.

Када сам имала преко 60 година, једна седмогодишња ученица ме је позвала на састанак Јеховиних сведока. Свидело ми се оно што сам тамо видела и чула, али због превише обавеза нисам остала у контакту са Сведоцима. Две године касније, један пар Сведока, Хуан и Маите, покуцали су на моја врата. Наредна три месеца смо водили дубоке библијске разговоре, након чега сам почела да проучавам Библију с њима.

Једва сам чекала сваки нови сусрет! Да бих била сигурна да је оно што Јеховини сведоци научавају  истина, темељно сам све испитивала користећи три библијска превода. Убрзо сам разумела да су ме моја веровања деценијама збуњивала. Веома сам се узнемирила када сам увидела огромну разлику између њих и онога што сам учила из Библије. То ми је заиста тешко пало јер су моја веровања била попут укорењеног дрвета које је почело да се руши.

У то време се мој други супруг озбиљно разболео и умро. Тада сам се пензионисала и на неко време отишла из свог града. Хуан и Маите су се такође одселили. Нажалост, престала сам да проучавам Библију. Али дубоко у себи сам знала да сам пронашла благо. То никада нисам заборавила.

Око 20 година касније, када сам имала 82 године, Хуан и Маите су се вратили у Билбао и посетили ме. Била сам тако срећна што их поново видим! Схватила сам да ме Јехова није заборавио и поново сам почела да проучавам. Хуан и Маите су били стрпљиви са мном иако сам им често постављала иста питања. Било ми је потребно да увек изнова чујем библијске аргументе, јер сам била веома везана за своја веровања. Такође сам желела да будем добро припремљена када будем разговарала о библијској истини с пријатељима и рођацима.

Када сам се са 87 година коначно крстила на једном покрајинском састанку Јеховиних сведока, био је то најсрећнији дан у мом животу. Један старешина је одржао библијски говор намењен посебно нама који смо били пред крштењем. Тај говор ме је дирнуо до суза. Док сам га слушала, имала сам осећај да се Јехова обраћа лично мени. Након крштења, прилазили су ми многи Сведоци и честитали ми, иако сам многе од њих тада први пут видела!

Увек сам знала да је Исус Христ „пут“ (Јован 14:6). Али проучавајући Библију упознала сам Јехову, онога коме нас Исус води. Сада му се молим као свом драгом Оцу и Пријатељу. Прекретница у мом животу била је читање књиге Приближи се Јехови. * Прочитала сам је за једно вече! Дирнуло ме је када сам сазнала колико је Јехова милосрдан.

Кад се осврнем на своју дугогодишњу потрагу за истином, сетим се Исусових речи: „Молите, и даће вам се! Тражите, и наћи ћете! Куцајте, и отвориће вам се!“ (Матеј 7:7). Сада знам одговоре за којима сам дуго чезнула и радујем се што их могу пренети другима.

Иако имам 90 година, у духовном погледу сам још увек дете. Сваки састанак у Дворани Краљевства за мене је диван догађај — како због драгоценог знања које стичем, тако и због друштва моје драге браће и сестара. Једва чекам да поново будем учитељица, и то у обећаном Рају на земљи (Откривење 21:3, 4). Посебно се радујем што ћу видети како се драге особе које су умрле враћају у живот и што ћу имати прилику да их поучавам библијској истини (Дела апостолска 24:15). Моћи ћу да им испричам како ме је Јехова благословио у мојим позним годинама!