Многи мисле да је пред онима који су добро образовани и богати сигурна будућност. Верују да ће универзитетско образовање бити од користи њима, њиховим породицама, фирмама у којима буду радили, као и друштву у целини. Осим тога, сматрају да ће захваљујући образовању наћи добро плаћен посао и да су они који добро зарађују у суштини срећни.

Џанг Чен из Кине каже: „Сматрао сам да ће ме факултетско образовање извући из сиромаштва и да ће ми добро плаћен посао донети срећу и успех у животу.“

У тежњи за бољим животом, многи желе да похађају чувене универзитете, можда чак и у иностранству. Такав тренд је био у порасту све док међународна путовања нису ограничена због избијања пандемије коронавируса. Пре отприлике десет година у извештају Организације за економску сарадњу и развој писало је следеће: „Више од половине оних који студирају у иностранству долази из Азије.“

Родитељи се често много жртвују да би им деца студирала у иностранству. Ћишијанг са Тајвана каже: „Моји родитељи нису били имућни, али су све четворо деце школовали у Сједињеним Државама.“ Да би све то финансирали, попут многих других били су у великим дуговима.

Образовање у извесном смислу може побољшати живот, али је чињеница да не доноси увек очекиване резултате. На пример, многи који су се годинама жртвовали и озбиљно задужили, не могу да нађу посао какав би желели. Рејчел Муи за сингапурски Business Times каже: „Све је више факултетски образованих људи који не могу да нађу посао.“ Ђијенђе са Тајвана који иначе има докторат каже: „Многима не преостаје ништа друго него да прихвате посао који не одговара њиховом степену образовања.“

Чак и они који су успели да нађу посао у својој професији можда имају осећај да у животу нису постигли оно чему су се надали. Ниран се после завршених студија у Великој Британији вратио у Тајланд и успео је да нађе посао у својој струци. „Као што сам и очекивао, диплома ми је помогла да нађем боље плаћен посао. Међутим, већа плата подразумева више рада и више времена проведеног на послу. На крају су у компанији у којој сам радио многи добили отказ, укључујући и мене. Схватио сам да ниједан посао није сигуран.“

Чак и они који су богати или су такорећи постигли неки успех у животу имају проблема у породици, озбиљних болести и финансијских брига. Кацутоши из Јапана каже: „Имао сам доста новца али сам био несрећан јер су други били љубоморни и лоше су се опходили према мени.“ Лем из Вијетнама каже: „Многи желе добро плаћен посао да би се финансијски обезбедили, али то често има супротан ефекат јер имају још више брига, а неки се чак разболе и постану депресивни.“

Попут Френклина, многи су дошли до закључка да у животу има важнијих ствари од тежње за богатством и добрим образовањем. Зато неки од њих бољу будућност не траже у материјалним стварима већ у томе да буду добри људи и да чине добро другима. Да ли им то гарантује лепшу будућност? О томе ће бити речи у следећем чланку.