Дела апостолска 7:1-60

  • Стефанов говор пред Синедрионом (1-53)

    • Време патријарха̂ (2-16)

    • Мојсије предводи Израелце; њихово идолопоклонство (17-43)

    • Бог не пребива у храмовима које су изградили људи (44-50)

  • Стефан каменован (54-60)

7  Тада је првосвештеник упитао Стефана: „Је ли то истина?“  Стефан је одговорио: „Браћо и очеви, саслушајте ме! Величанствени Бог се појавио нашем праоцу Аврахаму док је био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,+  и рекао му је: ’Иди из своје земље и остави своје рођаке, па пођи у земљу коју ћу ти показати.‘+  Он је тада отишао из халдејске земље и населио се у Харану. После смрти његовог оца,+ Бог му је рекао да се одатле пресели у ову земљу, у којој ви сада живите.+  Али није му дао наследство у њој, ниједну стопу, него му је обећао да ће ту земљу дати у посед њему и његовом потомству,+ иако у то време још није имао деце.  Бог му је још рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи и да ће бити робови народу те земље, који ће их угњетавати 400 година.+  ’Ја ћу судити народу ком ће они робовати‘,+ рекао је Бог. ’А они ће после тога изаћи из те земље и служиће ми* на овом месту.‘+  „Бог је с њим склопио и савез обрезања.+ Аврахаму се родио Исак+ и он га је обрезао кад му је било осам дана.+ Исаку се родио Јаков*, а Јакову наших 12 праочева*.  А праочеви су били љубоморни на Јосифа+ па су га продали у Египат.+ Али Бог је био с њим+ 10  и избавио га је из свих његових невоља. Бог му је дао мудрост и помогао му да стекне наклоност фараона, египатског краља. А фараон га је поставио да управља Египтом и целим његовим двором.+ 11  Онда је на цео Египат и Ханан дошла велика невоља – завладала је глад – па наши праочеви нису имали шта да једу.+ 12  Али Јаков је чуо да у Египту има хране* и послао је наше праочеве тамо.+ 13  Кад су отишли други пут, Јосиф је својој браћи открио ко је он, а и фараон је сазнао за Јосифову породицу.+ 14  Тада је Јосиф позвао код себе свог оца Јакова и сву родбину,+ укупно 75 особа.+ 15  Тако је Јаков отишао у Египат.+ Тамо су умрли и он+ и наши праочеви.+ 16  Њихове кости су однели у Сихем и положили их у гроб који је Аврахам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему.+ 17  „Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврахаму, наш народ у Египту је имао много деце и био је све бројнији. 18  Тада је над Египтом почео да влада други краљ, који није знао ништа о Јосифу.+ 19  Сковао је лукав план против нашег народа и присиљавао наше претке да своју новорођену децу остављају да умру.+ 20  У то време родио се Мојсије. Био је веома лепо дете*. Три месеца био је одгајан у дому свог оца.+ 21  А кад је био остављен,+ узела га је фараонова ћерка и одгајила га као свог сина.+ 22  Тако је Мојсије био поучен свој египатској мудрости. Истицао се и у речима и у делима.+ 23  „Кад је имао 40 година, одлучио је* да оде и види како су његова браћа, Израелци.+ 24  Једног дана је видео како неки Египћанин неправедно поступа према једном Израелцу, па је одбранио свог брата и осветио га, убивши Египћанина. 25  Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега даје спасење, али они то нису схватили. 26  Сутрадан је затекао два Израелца како се туку. Покушао је да их помири, говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто један другом чините зло?‘ 27  Али човек који је тукао свог брата одгурнуо је Мојсија и рекао му: ’Ко је тебе поставио за владара и за судију над нама? 28  Да нећеш можда и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘ 29  Кад је Мојсије то чуо, побегао је и населио се у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.+ 30  „Након 40 година, појавио му се анђео у пустињи код горе Синај, у ватри која је пламтела у једном грму.+ 31  Мојсије се зачудио кад је то видео. Док је прилазио да боље погледа, чуо је Јеховин* глас: 32  ’Ја сам Бог твојих предака, Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.‘+ Мојсије је почео да дрхти од страха и више се није усуђивао да гледа грм. 33  Тада му је Јехова* рекао: ’Скини сандале с ногу, јер је место на ком стојиш света земља. 34  Видео сам како у Египту угњетавају мој народ и чуо сам његов вапај,+ па сам сишао да га избавим. А сад иди, шаљем те у Египат.‘ 35  Дакле, Мојсија су се одрекли, говорећи: ’Ко је тебе поставио за владара и судију?‘+ Али Бог је управо њега,+ преко анђела који му се појавио у грму, послао да им буде владар и избавитељ. 36  Тај човек их је извео из Египта+ чинећи чуда* и знакове у Египту,+ код Црвеног мора+ и у пустињи 40 година.+ 37  „То је исти Мојсије који је рекао Израелцима: ’Бог ће вам из вашег народа подићи пророка као што сам ја.‘+ 38  Он је био у пустињи с народом, нашим прецима. Њему је анђео+ говорио+ на гори Синај и он је примио свете објаве, које су живе, да их преда нама.+ 39  Наши преци нису хтели да га слушају, него су га одбацили+ и у срцу су гајили жељу да се врате у Египат.+ 40  Рекли су Арону: ’Начини нам богове који ће нас водити. Јер не знамо шта се десило са оним Мојсијем, који нас је извео из Египта.‘+ 41  Тако су тих дана направили теле и принели жртву том идолу, па су се веселили ономе што су направили својим рукама.+ 42  Зато их је Бог оставио и пустио их да се клањају небеској војсци*,+ као што је написано у Пророцима: ’Зар сте мени приносили приносе и жртве док сте 40 година били у пустињи, израелски народе? 43  Не, него сте носили Молохов шатор+ и звезду бога Рефана, кипове које сте направили да им се клањате. Зато ћу вас прогнати даље од Вавилона.‘+ 44  „Наши преци су у пустињи имали шатор сведочанства, који је био направљен по Божјој заповести и који је Мојсије израдио по узору који је видео.+ 45  Њихови потомци су наследили тај шатор и под вођством Исуса Навина унели су га у земљу коју су поседовали други народи,+ које је Бог отерао пред њима.+ Тамо је остао све до Давидових дана. 46  Давид је имао Божју наклоност и молио га је да му допусти да сагради пребивалиште за њега, Јаковљевог Бога.+ 47  Али тај дом није саградио он већ Соломон.+ 48  Ипак, Свевишњи не пребива у грађевинама које су изградили људи,+ као што каже пророк: 49  ’„Небо је мој престо,+ а земља је подножје мојим ногама.+ Какав бисте ми дом саградили?“, каже Јехова*. „Где може бити моје пребивалиште? 50  Зар нисам својом руком све то начинио?“ ‘+ 51  „Ви тврдоглави људи, који затварате своје срце и уши*, стално се опирете светом духу, баш као што су чинили ваши преци.+ 52  Кога од пророка нису прогонили ваши преци?+ Убијали су оне који су указивали на долазак Праведника,+ ког сте ви сада издали и убили,+ 53  ви који сте примили Закон преко анђела̂,+ али га се нисте држали.“ 54  Кад су то чули, разбеснели су се и почели да шкргућу зубима на њега. 55  А Стефан је, пун светог духа, гледао у небо и видео Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу,+ 56  па је рекао: „Видим отворено небо и Сина човечјег+ како стоји с десне стране Богу.“+ 57  На то су они почели да вичу из свег гласа и покрили су уши рукама па су сви насрнули на њега. 58  Одвукли су га изван града и почели да га каменују.+ Они који су сведочили+ против њега одложили су своје огртаче код ногу младића који се звао Савле.+ 59  Док су га каменовали, Стефан је рекао: „Господе Исусе, прими мој дух*.“ 60  Затим је клекнуо и из свег гласа повикао: „Јехова*, не узми им ово за грех!“+ Кад је то рекао, издахнуо је*.

Фусноте

Или: „вршиће ми свету службу“.
Или: „патријарха“.
Или можда: „Исак је обрезао Јакова“.
Или: „жита“.
Или: „Био је леп у Божјим очима“.
Дословно: „дошло му је у срце“.
Видети Додатак А5.
Видети Додатак А5.
Или: „предзнаке“.
То јест небеским телима.
Видети Додатак А5.
Или: „људи необрезаних срца и ушију“.
Или: „животну силу“.
Видети Додатак А5.
Дословно: „заспао је“.