Џа ко тексто

Џа ки содрежина

И безбедност е џувленгири — со вакерела и Библија

И безбедност е џувленгири — со вакерела и Библија

 Ко цело свето милионија ромња хем чхаја сине малтретириме хем злоупотребиме. Дали ту да сиан јекх лендар? Дикх соске тли безбедност тани важно е Девлеске хем со ка керел ов башо адава со о џувља тане малтретириме.

 „Кеда сиум сине тикни, мо пхрал секова диве малтретиринела ман сине хем физички хем лафенцар. Откеда женинѓум ман, ми сасуј да керела сине манге о исто. Хем ој хем мо састро дикхена сине ки манде сар робо. Мангава сине те мударав ман.“ (Маду, a Индија)

 „Ко цело свето иси насилство упро џувља“ вакерела и Светско здравствено организација. Проценинела пе кај скоро секоја трито џувли, некогаш ко пло живото, сине физички или сексуално малтретирими.

 Ако адава случинѓа пе туке да шај дараја кај палем ка ове физички, лафенцар хем сексуално малтретирими коте хем те џа. Адалеске со иси асавко насилство упро џувља шај мислинеа туке кај буте џененге о џувља нане важна. Ама дали о џувља тане важна е Девлеске?

И Библија вакерела кај е Девлеске тани важно и безбедност е џувљенгири

Сар дикхела о Девел ко џувља?

 Библиско стихо: „О Девел... керѓа лен мурш хем џувли“ (1. Мојсеева 1:27).

 Со значинела акава: О Девел керѓа е муршен хем е џувлен. Ов мислинела кај о солдуј заслужинена те овен поштујме. Исто аѓаар ов аџикерела таро ром „те мангел пле ромња сар коркори пес“, а на те трудинел пе те контролиринел ла лошна лафенцар или насилствоја (Ефешања 5:33; Колошања 3:19). Јасно дикхјола кај и безбедност е џувленгири тани бут важно е Девлеске.

 „Кеда сиум сине тикни, сиум сине сексуално злоупотребими тари ми фамилија. Кеда сине ман 17 берш, мло шефи заканинѓа пе манге кај ка дел ман отказ ако на совава леа. Покасно, сиум сине понижими таро мо ром, ме родителија хем о комшие. Ама пало несаво време дознајнѓум о чачипе башо Јехова, b о Створители. Ов поштујнела е џувлен. Адава уверинѓа ман кај мангела ман хем кај сиум леске скапоцено.“ (Мариа, Аргентина)

Со ка поможинел туке те почмине те ове пошукар ко емоционално поглед?

 Библиско стихо: „Иси хем амала кола сој тане попаше таро пхрал“ (Изреки 18:24).

 Со значинела акава: О чачутно амал ка поддржинел тут. Вакер сар осетинеа тут некаске касте со иси тут доверба, ако мислинеа кај адава ка поможинел тут.

 „Сиум сине сексуално злоупотребими хем 20 берш на вакерѓум никаске. Адалеске на сиум сине среќно хем сиум сине претерано секирими хем сине ман депресија. Ама кеда вакерѓум таро со накхљум некаске касте со сине ман доверба, локхило манге.“ (Елиф, Турција)

 Библиско стихо: „Са тумаре гриже фрден [е Девлеске], соске ов грижинела пе туменге“ (1. Петарескоро 5:7).

 Со значинела акава: Кеда молинеа тут, о Девел чаче шунела тут (Псалм 55:22; 65:2). Адалеске со грижинела пе туке, ов ка поможинел тут те хаљове кобор сиан леске чаче скапоцено.

 „Адава со сикљовава сине башо Јехова поможинѓа ман те сасљарав мле емоционална ране со сине ман. Акана шај те молинав ман е Девлеске хем те пхенав леске сар осетинава ман. Ов тано сар јекх амал со чаче хаљола сар осетинава ман.“ (Ана, Белисе)

Дали о Девел некогаш ка чхивел крајо башо малтретирибе е џувленгоро?

 Библиско стихо: „Јехова... ка ане правда е чхавенге бизо дада хем околенге сој мучиме, те шај никој те на дарал таро мануш со мерела“ (Псалм 10:17, 18).

 Со значинела акава: О Девел панда хари ка чхивел крајо башо са о неправде, сар сој о малтретирибе хем о насилство упро џувља.

 „Сине манге сар мелеми ки рана кеда дознајнѓум кај о Јехова панда хари ка чхивел крајо башо малтретирибе е ромњенгоро хем е чхајенгоро. Адава денѓа ман андруно мир.“ (Роберта, Мексико)

 Те шај те дознајне повише башо адава сави надеж дела и Библија, соске шај те овел тут доверба ко лакере ветувања хем сар е Јеховаскере сведокија авдиве поможинена е јаверенге аѓаар со користинена и Библија, роде бесплатно посета.

 Перав акаја статија ко печатимо формати.

a Несаве анава тане мениме.

b Јехова тано о анав е Девлескоро (Псалм 83:18) Дикх и статија „Кој тано о Јехова?