Перейти к основным материалам

Перейти к содержанию

Рагон тухтонӕ «райхалдтонцӕ»

Рагон тухтонӕ «райхалдтонцӕ»

1970 ӕнзти ке иссирдтонцӕ, еци ӕрдӕгсугъд тухтонӕ бакӕсӕн дӕр н’ адтӕй. Фал ӕрӕги нӕуӕг технологити фӕрци исбӕрӕг кодтонцӕ, еци тухтони Левити киунугӕй скъуддзаг ке ес ӕма си Хуцауи ном ке ӕмбӕлуй

1970 ӕнзти Израили, Мард денгизи нигулӕн билӕбӕл, Эйн-Гедий, археологтӕ къахтонцӕ, нӕ эри еу 6 ӕноси ӕд гъӕу ке басугътонцӕ, уӕхӕн синагогӕ. Еци синагоги иссирдтонцӕ ӕрдӕгсугъд тухтонӕ, фал си ци финст адтӕй, уой бакӕсӕн ба н’ адтӕй. Еци тухтонӕ уотӕ пурхгӕнагӕ адтӕй, ӕма ’й ку райхалдтайуонцӕ, уӕд ӕрӕгъзалдайдӕ. Фал ӕрӕги ахургӕндтӕн нӕуӕг технологити фӕрци (технология 3-D сканирования) бантӕстӕй еци тухтонӕн аллирдигӕй дӕр ӕ хузтӕ исесун ӕма ’й компьютербӕл «райхалун». Уой фӕсте ба, хузтӕбӕл ка фӕййархайуй, уӕхӕн нӕуӕг программити фӕрци син бантӕстӕй, тухтони ци финст ес, уой бакӕсун.

Тухтони адтӕй скъуддзаг Библийӕй – Левити киунугӕй фиццаг цалдӕр стихи. Уоми ӕмбӕлуй Хуцауи номи тетраграмматон. Еци тухтонӕ финст ӕрцудӕй нӕ эри 50 анзӕй нӕ эри 400 анзи астӕу. Мадта Мард денгизмӕ хӕстӕг Кумрани ци тухтӕнттӕ иссирдтонцӕ, уони фӕсте аци тухтонӕ ӕй дзиуиттаг ӕвзагбӕл тухтӕнттӕй тӕккӕ рагондӕр. Еу газзети, «Джерузалем пост», зӕгъгӕ, финст адтӕй: «Эйн-Гедий ке иссирдтонцӕ, еци тухтони ци финст ес, уой ку нӕма бакастӕнцӕ, ӕма си Левити киунугӕй скъуддзаг ке ес, уой ку нӕма исбӕрӕг кодтонцӕ, уӕдмӕти некӕмӕн бантӕстӕй иссерун, дзиуиттаг финстити скъуддзаг кӕми адтайдӕ ӕма Мард денгизи тухтӕнттӕ финст кӕд ӕрцудӕнцӕ, еци рӕстӕгӕй, (гъома Дуккаг ковӕндони замани кӕронӕй) Алеппаг кодекс финст кӕд ӕрцудӕй, еци рӕстӕгмӕ (гъома нӕ эри 10 ӕносмӕ) ка хаудтайдӕ, ӕндӕр уӕхӕн тухтӕнттӕ». Ертасгути гъудимӕ гӕсгӕ еци тухтонӕй бӕрӕг ӕй, Тори текст ӕййивд ке не ’рцудӕй ӕма ’й сӕдӕгай ӕнзти дӕргъи ку рафинсӕ-бафинсӕ кодтонцӕ, уӕд си рӕдудтитӕ ке нӕ бахастонцӕ.