Dana 31. marta 2024, sestra Hermina Šmit je preminula sa 98 godina. Prema našim saznanjima, ona je poslednji preživeli Jehovin svedok koji je zbog svoje vere bio u nacističkim koncentracionim logorima.

Hermina je rođena 13. novembra 1925. u Gdanjsku, koji je sada deo Poljske. Njeni roditelji, Oskar i Frida Košmider, bili su Jehovini svedoci. Oni su joj pomogli da razvije snažnu veru i pouzdanje u Jehovu. Godine 1939, nacističke trupe su zauzele Gdanjsk i od tada su Jehovini svedoci bili nemilosrdno progonjeni. U to vreme je šesnaestogodišnja Hermina predala svoj život Jehovi i krstila se 2. maja 1942.

U junu 1943, nacisti su uhapsili i zatvorili Herminu, koja je tada imala 17 godina. Ponovo je uhapšena u aprilu 1944. i ovog puta je poslata u koncentracioni logor Štuthof. Prisećajući se tog strašnog vremena, Hermina je jednom rekla: „Teško je zaboraviti sve što smo preživeli. Bilo je bolno i ponižavajuće. Gestapo je na svaki mogući način pokušavao da me slomi. Nisam bila heroj, već samo obična devojka. Ali nisam nimalo sumnjala u to šta treba da radim. Bila sam rešena da ostanem verna Bogu i da slušam svoju savest. Kada to radiš, imaš mir i sa samim sobom, a i s Bogom.“

Godinu dana kasnije, u aprilu 1945, ruska vojska se približila Štuthof. Esesovci su naterali mnoge zatvorenike da se ukrcaju na barže i ostavili ih na moru kako ruska vojska ne bi mogla da ih oslobodi. Hermina i još 370 njih spaseni su kad je njihova barža pristala kod danskog ostrva Mon u maju 1945. Ubrzo nakon toga, Hermina je pronašla svoje roditelje.

Hermina se 1947. udala za Horsta Šmita. On nije hteo da služi vojsku i krijumčario je biblijsku literaturu u vreme kad su aktivnosti Jehovinih svedoka bile zabranjene. Osuđen je na smrt i bio je u zatvoru Brandenburg-Gerden. Međutim, kratko pre nego što je trebalo da bude pogubljen, zatvor je oslobođen od nacista 27. aprila 1945. Horst i Hermina su u braku bili skoro 63 godine, do njegove smrti 2010.

Horst i Hermina Šmit su godinama javno govorili o onome što su doživeli za vreme rata. U jednom intervjuu 1998, Hermina je rekla: „Moj život nije bio lak, ali ga ne bih menjala ni za šta. Služenje Jehovi je najbolji način života.“

Zahvalni smo za Herminin primer vernosti u kušnjama. Ugledajmo se na njenu veru tako što ćemo biti hrabri i nepokolebljivi, uvereni da će Jehova uvek štititi svoje verne sluge (Psalam 31:23, 24).