Samohrana majka po imenu Desikar želela je da više učestvuje u službi i postane stalni pionir. Ona živi u Venecueli, zemlji u kojoj je ekonomska situacija veoma teška. Pa ipak, bila je odlučna da postane pionir. To je i uspela i bila je jako srećna zbog toga. Ali onda je izbila pandemija koronavirusa.

 Na početku pandemije, Desikar nije bilo lako da se privikne na nove načine propovedanja. Pisanje pisama joj je teško padalo. Pored toga, nije mogla da koristi video-konferencijske pozive u službi zato što je internet veoma skup tu gde ona živi. „Obeshrabrila sam se“, kaže ona. „Sve se preko noći promenilo. Više nisam mogla da propovedam onako kako sam navikla. Mislila sam da ne postižem mnogo kao pionir.“

 U januaru 2021, podružnica Jehovinih svedoka u Venecueli organizovala je posebnu propovedničku akciju. Planirano je da se tokom svih pet vikenda u tom mesecu održe javna biblijska predavanja koja će se prenositi na oko 60 radio-stanica i 7 televizijskih kanala. Svedoci su bili podstaknuti da pozovu zainteresovane ljude da prate program. Podružnica je takođe obezbedila braći i sestrama pitanja i biblijske stihove iz svakog predavanja kako bi mogli da ih koriste u pismima i telefonskim pozivima. Osim toga, podružnica je podstakla braću da šalju poruke zainteresovanim osobama, što je za mnoge u Venecueli bio novi način propovedanja.

 Desikar se radovala što će učestvovati u toj akciji. Iako nikada nije svedočila putem poruka, rešila je da se oproba u tome. Međutim, bila joj je potrebna pomoć. „Nisam baš dobra s tehnologijom“, priznaje Desikar. Zato je zamolila svoju ćerku da je nauči kako da šalje poruke i vrlo brzo je bila spremna za akciju.

 Desikar je slala poruke mnogim poznanicima i pozivala ih da odslušaju predavanje. Ohrabrila se kada je videla rezultate. Mnogi koje je pozvala su slušali predavanje i imali su dosta pitanja. Drugi nisu mogli da slušaju, ali su je pitali o čemu je bilo reči u govoru. „Pregledala sam svoje beleške i podelila s njima neke misli“, kaže Desikar. „Do tada nikada nisam imala više od pet naknadnih poseta mesečno, ali do kraja akcije sam imala 112!“ a

 Desikar je pozvala i svoju sestru koja nije Jehovin svedok, a živi odmah pored nje, da sluša govore na radiju. „Na moje iznenađenje, ona je prihvatila“, kaže Desikar. „Svake nedelje u osam ujutru bih otišla do nje i zajedno bismo slušale program. Imala je mnogo pitanja kako tokom, tako i nakon programa.“ Njena sestra je takođe prisustvovala Spomen-svečanosti preko video-konferencije. Osim toga, dala je Desikar da koristi njen internet za službu.

 „Zahvalna sam Jehovi“, kaže Desikar. „Mnogo sam zahvalna i starešinama što su me hrabrili. Pomogli su mi da ponovo imam radost u službi“ (Jeremija 15:16). Desikar je i dalje pionir i nastavila je da razgovara o Bibliji sa onima kojima je svedočila putem poruka.