Jedna od prvih molitvi koju mnogi nauče jeste Očenaš, kojoj je Isus poučio svoje sledbenike. Ona se nalazi u grčkom delu Svetog pisma, koji je poznat i kao Novi zavet, i počinje rečima: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti tvoje ime“ (Matej 6:9). Međutim, Božje ime koje se prenosi kao „Jehova“ ili „Jahve“ retko se nalazi u prevodima Novog zaveta. Istovremeno, u njemu se nalaze imena nekih lažnih bogova, kao što su Zevs, Hermes i Artemida. Zar nije logično da bi i ime pravog Boga, autora Biblije, trebalo da se nalazi u njemu? (Dela apostolska 14:12; 19:35; 2. Timoteju 3:16).

 Lanselot Šadvel i Frederik Parker, prevodioci Biblije na engleski, smatrali su da Božje ime treba da se vrati u Novi zavet. Zašto kažemo da se „vrati“? Zato što su zaključili da ga je u izvornom tekstu bilo, ali je kasnije uklonjeno. Kako su došli do tog zaključka?

 Šadvel i Parker su znali da se u rukopisima hebrejskog dela Svetog pisma, koji se često naziva Stari zavet i koji je uglavnom napisan na hebrejskom jeziku, Božje ime nalazi na hiljade mesta. Ali su se onda zapitali zašto ga nema u punom obliku u dostupnim rukopisima Novog zaveta. a Šadvel je takođe primetio da kada se u Novom zavetu koriste izrazi iz Starog, kao što je na primer „Jehovin anđeo“, prepisivači su Božje ime zamenili rečju Kirios, što znači „Gospod“ (2. Kraljevima 1:3, 15; Dela apostolska 12:23).

 Čak i pre nego što su Šadvel i Parker objavili svoje prevode, postojali su i drugi prevodioci koji su vratili Božje ime u svojim engleskim prevodima Novog zaveta, ali samo na nekoliko mesta. b Međutim, do 1863, kada je Parker objavio doslovan prevod Novog zaveta (A Literal Translation of the New Testament), nije poznato da je ijedan engleski prevodilac u toj meri vratio Božje ime u Novi zavet. Ko su uopšte bili Lanselot Šadvel i Frederik Parker?

 Lanselot Šadvel (1808–1861) bio je advokat i sin ser Lanselota Šadvela, vice-kancelara Engleske. Pripadao je Anglikanskoj crkvi. Iako je verovao u trojstvo, duboko je poštovao Božje ime, što se vidi iz toga što ga je opisao kao „slavno ime JEHOVA“. U svom prevodu Jevanđelja po Mateju i Marku, ime „Jehova“ je u glavnom tekstu koristio 28 puta, a u propratnim beleškama 465 puta.

 Šadvel je verovatno prvi put video Božje ime u primerku Starog zaveta na izvornom hebrejskom jeziku. On je rekao da oni koji su prevodeći Stari zavet na grčki zamenili ime Jehova izrazom Kirios „nisu bili pošteni prevodioci“.

 Šadvel je prvi put koristio ime „Jehova“ u Mateju 1:20. U belešci za taj stih napisao je: „U ovom stihu, a i mnogim drugim, izraz [Kirios] stoji tamo gde bi trebalo da stoji Božje lično ime JEHOVA, koje je jako važno vratiti na svoje mesto u engleskim prevodima.“ On je još rekao: „To je jedini način da Bogu iskažemo čast koja mu pripada. Sam Bog je sebi izabrao ime JEHOVA i objavio ga svima, i najbolje što možemo da učinimo jeste da koristimo njegovo ime kada govorimo o njemu.“ Zatim je rekao: „U našem zvaničnom prevodu [King James], Božje ime se vrlo retko pojavljuje [...] Ono je zamenjeno rečju Gospod [Gospodin].“ Šadvel je tvrdio: „Gospod je [...] titula potpuno nedostojna da zameni Božje ime“, dodajući da i njega zovu gospodin.

 Šadvel je objavio svoj prevod Matejevog jevanđelja 1859. godine, a 1861. je objavio novo izdanje Matejevog jevanđelja kom je pridodao Jevanđelje po Marku. Ali tada je njegovom delu došao kraj, jer je 11. januara te iste godine preminuo u svojoj 53. godini. Međutim, njegov trud nije bio uzaludan.

 Šadvelov prevod Matejevog jevanđelja privukao je pažnju bogatog biznismena iz Londona, Frederika Parkera (1804–1888), koji je i sam počeo da prevodi Novi zavet kad je imao dvadesetak godina. Za razliku od Šadvela, Parker nije verovao u trojstvo. Jednom je napisao: „[O, kada bi samo] crkva [Božjeg] dragog Sina [...] celim srcem prihvatila istinu [...] i služila jedinom Svemoćnom Bogu Jehovi.“ Parker je takođe smatrao da prevodi Novog zaveta koji koriste Kirios i za Gospoda Boga i za Gospoda Isusa zamagljuju razliku između njih dvojice. Zato se oduševio kada je video da je Šadvel u nekim kontekstima Kirios preveo sa „Jehova“.

 Kako je Parker došao do tih zaključaka? On je izučavao grčki i izdao je nekoliko knjiga i traktata o grčkoj gramatici. Bio je član jednog biblijskog instituta (Anglo-Biblical Institute) koji se zalagao za to da se izučavaju biblijski rukopisi kako bi se dobili što bolji prevodi Biblije na engleskom jeziku. Parker je 1842. počeo da objavljuje svoj prevod, i u narednih nekoliko godina je objavio celokupan Novi zavet u više delova i izdanja. c

 Parker se nekoliko godina bavio pitanjima kao što su: „Kada se Kirios odnosi na Gospoda Isusa, a kada na Gospoda Boga?“ i „Zašto se u gramatičkom smislu izraz Kirios tretira kao vlastito ime, a ne kao titula?“

 Kada je Parker video Šadvelovo izdanje Matejevog jevanđelja iz 1859. godine, bio je uveren da se Kirios u nekim kontekstima „treba prevesti sa Jehova“. Zato je prečešljao svoj prevod Novog zaveta i stavio Božje ime gde god je zaključio da treba na osnovu konteksta ili gramatike grčkog jezika. Tako se na kraju u njegovom jednotomnom izdanju Novog zaveta (A Literal Translation of the New Testament) iz 1863. Božje ime u glavnom tekstu pojavljuje 187 puta. Koliko se zna, to je prvi put da se u nekom izdanju grčkog dela Svetog pisma na engleskom jeziku Božje ime koristi toliko mnogo puta. d

 Parker je 1864. izdao još jedno izdanje Novog zaveta (A Collation of an English Version of the New Testament . . . With the Authorized English Version) i u njemu je uporedio svoj prevod sa prevodom koji je bio zvanično priznat kako bi istakao razlike među njima. e

 Da bi istakao značaj vraćanja Božjeg imena, Parker je ukazao na veći broj stihova zvaničnog prevoda, uključujući i Rimljanima 10:13, gde piše: „Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.“ Parker je pitao: „[Ko] uopšte može da razume čitajući zvanični prevod engleskog izdanja da se u ovom stihu govori o Jehovi, a ne o Sinu Isusu Hristu, našem Gospodu?“

 Parker je potrošio na hiljade funti – što je tada bilo pravo bogatstvo – na objavljivanje i reklamiranje svojih traktata i drugih radova. Jedne godine je potrošio čak 800 funti, što danas iznosi više od 100 000 britanskih funti (133 000 evra). Još je slao i besplatne primerke svojih publikacija poznanicima i sveštenicima na visokom položaju da daju svoje mišljenje.

 Parkerovi rukopisi i prevodi Novog zaveta nisu imali velik tiraž, a uz to su i naišli na ismevanje nekih stručnjaka. Oni su time omalovažili njegov iskren trud, kao i trud Šadvela i drugih prevodilaca, da vrate Božje ime u engleske prevode Novog zaveta.

 Pogledajte i desetominutni video: Obilasci muzeja u Vorviku: „Sveto pismo i Božje ime“