Rodio sam se i rastao u predgrađu Rima, u kraju gde je živela siromašna radnička klasa. Život nije bio lak. Svoju majku nikada nisam upoznao, a sa ocem nisam bio u dobrim odnosima. Odrastao sam po zakonu ulice.

Još pre nego što sam napunio 10 godina, počeo sam da kradem. Sa 12 sam prvi put pobegao od kuće. Više puta je otac dolazio po mene u policijsku stanicu. Neprestano sam dolazio u sukobe s ljudima — bio sam nasilan i besan na ceo svet. Kada sam napunio 14 godina, zauvek sam otišao od kuće. Počeo sam da se drogiram i živim na ulici. Tražeći mesto gde da prespavam, često bih obio neki auto i ostao u njemu do jutra. Onda bih se umio u nekoj fontani.

Postao sam vešt u krađi — počev od otimanja torbi pa sve do pljačkanja stanova i vila preko noći. Zato su me zapazili članovi jedne ozloglašene bande, pozvali me da im se pridružim i „unapredili“ me u pljačkaša banaka. Zbog svoje agresivnosti sam ubrzo zadobio poštovanje ostalih članova. Nigde nisam išao bez pištolja i čak sam ga noću držao ispod jastuka. Nasilje, droga, krađe, psovke i promiskuitet postali su sastavni deo mog života. Policija mi je stalno bila za petama. Više puta su me hapsili, pa sam u zatvoru proveo nekoliko godina s prekidima.

Kad sam jednom prilikom pušten iz zatvora, otišao sam u posetu kod jedne svoje tetke. Nisam znao da su ona i njeno dvoje dece postali Jehovini svedoci. Pozvali su me da s njima odem na jedan njihov sastanak. Otišao sam iz čiste znatiželje. Kad smo  stigli u Dvoranu Kraljevstva, insistirao sam da sednem blizu vrata tako da mogu motriti na sve koji ulaze i izlaze. Naravno, bio sam naoružan.

Taj sastanak mi je promenio život. Imao sam osećaj da sam na nekoj drugoj planeti. Svi su me srdačno dočekali i prijateljski se smešili. Još uvek se jasno sećam njihovih dobrodušnih, iskrenih pogleda. To je bio potpuno drugačiji svet od onoga u kom sam ja živeo!

Počeo sam da proučavam Bibliju sa Svedocima. Što više sam saznavao iz nje, sve jasnije mi je bilo da moram da se promenim. Na mene su duboko uticale reči iz Poslovica 13:20, gde piše: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.“ Razumeo sam da moram da napustim bandu. To nije bilo lako, ali Jehova mi je pomogao.

Takođe sam promenio svoj izgled i navike. Uz mnogo truda, ostavio sam cigarete i drogu. Ošišao sam se, skinuo minđuše i prestao da psujem. Prvi put sam osetio da je moj život u mojim rukama.

Nikada nisam voleo da čitam i učim, pa mi je bilo veoma teško da se koncentrišem tokom proučavanja Biblije. Međutim, mnogo sam se trudio i postepeno sam zavoleo Jehovu i osetio da se u meni nešto menja — savest je počela da me opterećuje. Često sam negativno razmišljao o sebi i pitao se da li će mi Jehova ikada oprostiti sve što sam radio. U takvim trenucima me je tešio biblijski zapis o tome kako je Jehova oprostio kralju Davidu ozbiljne grehe (2. Samuilova 11:1–12:13).

Takođe mi je bilo teško da o svojoj veri govorim drugima od vrata do vrata (Matej 28:19, 20). Strašno sam se plašio da ću naići na osobe koje sam ranije povredio ili im učinio nešto nažao. Ali s vremenom sam pobedio taj strah. Sada uživam u tome da pomažem drugima da upoznaju našeg divnog, nebeskog Oca, koji nam velikodušno prašta.

To što sam upoznao Jehovu spaslo mi je život! Moji nekadašnji prijatelji uglavnom više nisu živi ili su u zatvoru, a ja imam ispunjen život i svetlu budućnost pred sobom. Naučio sam da budem ponizan i poslušan, kao i da svoju eksplozivnu narav držim pod kontrolom. Zahvaljujući tome, u boljim sam odnosima s drugima. Sa svojom dragom ženom, Karmen, nalazim veliku radost u pomaganju drugima da upoznaju Bibliju.

Naravno, bavim se poštenim poslom — ponekad to ima veze s bankama, ali sada ih ne pljačkam već čistim.