Arheološka otkrića ponekad na direktan ili indirektan način potvrđuju da su ličnosti koje se spominju u Bibliji zaista postojale. Na primer, 2011. godine naučnici u Izraelu su objavili informacije o jednom pronalasku koji upravo potvrđuje postojanje jedne biblijske ličnosti. Reč je o lepo ukrašenoj urni od krečnjaka staroj 2 000 godina. U takve urne su stavljane kosti nakon što je telo pokojnika istrulilo.

Na toj urni nalazi se natpis: „Mirjam, ćerka Ješue sina Kajafinog, od sveštenika Mazije iz Vet Imrija.“ Kajafa je bio judejski prvosveštenik koji je učestvovao u Isusovom suđenju i pogubljenju (Jov. 11:48-50). Istoričar Josif Flavije govori o njemu kao o „Josifu, koji se zvao Kajafa“. U toj urni se po svemu sudeći nalaze kosti nekog njegovog srodnika. Pošto se na jednoj urni koja je ranije bila pronađena nalazi ime prvosveštenika Jehosefa bar Kajafe, to jest Josifa, sina Kajafinog, * Mirjam je verovatno bila u nekom srodstvu s Kajafom.

Prema informacijama koje je objavila Organizacija za zaštitu izraelskih starina, urna u kojoj se nalaze Mirjamine kosti zaplenjena je od lopova koji su opljačkali jednu drevnu grobnicu. Analiza ovog predmeta i natpisa na njemu potvrđuje njegovu autentičnost.

Ta urna nam otkriva i nešto novo. Ona ukazuje na Maziju, koji se nalazio u poslednjoj od 24 svešteničke grupe, koje su po redu služile u hramu u Jerusalimu (1. Let. 24:18). Natpis na urni otkriva da je „Kajafina porodica bila iz Mazijinog reda“, kaže se u izveštaju te organizacije.

U natpisu se spominje i Vet Imri. Postoje dva moguća tumačenja ovog dela natpisa. „Prva mogućnost je da je Vet Imri ime neke svešteničke porodice — Imirovih sinova (Jezd. 2:36, 37; Nem. 7:39-42) čiji su potomci bili i članovi Mazijinog reda“, kaže se u izveštaju. „Druga mogućnost je da se Vet Imri odnosi na mesto odakle potiče pokojnica ili čitava njena porodica.“ Bilo kako bilo, ta urna je dokaz da su ljudi i porodice o kojima Biblija govori zaista postojali.