Pošto smo svi potekli od prvog čoveka Adama (Adema), moglo bi se reći da smo jedna porodica. S obzirom na to bilo bi prirodno da među svim ljudima vladaju ljubav i poštovanje, ali danas nije tako. To nije ono što je Bog želeo.

„Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ (LEVITSKA 19:18)

„Volite svoje neprijatelje.“ (MATEJ 5:44)

Zapazite šta je Bog dao da se zapiše o ljubavi u 1. Korinćanima 13:4-7:

„Ljubav je strpljiva i dobra.“

Razmislite: Kako se osećate kada su drugi strpljivi i dobri prema vama i kada ne reaguju ljutito na vaše greške?

„Ljubav ne zavidi.“

Razmislite: Kako se osećate kad vam drugi ne veruju ili vam zavide?

Ljubav „ne gleda svoju korist“.

Razmislite: Kako se osećate kada drugi poštuju vaše mišljenje i ne očekuju da uvek bude po njihovom?

Ljubav „ne pamti zlo“.

Razmislite: Milostivi Bog rado prašta onima koji se iskreno kaju za svoje grehe. „Neće nas doveka ukoravati zbog naših grešaka niti će se zauvek gneviti na nas“ (Psalam 103:9). Sigurno nam mnogo znači kada nam oprosti onaj koga smo povredili. Zato i mi treba da rado opraštamo drugima (Psalam 86:5).

Ljubav se „ne raduje [...] nepravdi“.

Razmislite: Teško nam pada kada se drugi raduju našoj nesreći. Zato ni nama nije drago kada neko loše prođe, pa čak ni oni koji su nam učinili nešto nažao.

Da bi nas Bog voleo, mi treba da volimo druge bez obzira na to ko su i odakle su. Jedan lep način da pokažemo ljubav jeste da pomažemo onima kojima je to potrebno.