Prvih 60 minuta bebinog života predstavlja presudan period za njeno prilagođavanje. Zašto? Zato što je tada veoma važno da majka uspostavi blisku vezu sa svojom bebom jer će to drastično uticati na njen rast i razvoj. *

Šta majku navodi da nežno brine o svom novorođenčetu? Profesorka Dženet Krenšo u jednom časopisu objašnjava da povišeni nivo hormona oksitocina „nakon porođaja budi majčinska osećanja dok ona dodiruje, gleda i doji svoju bebu“ (The Journal of Perinatal Education). Još jedan hormon koji se tom prilikom luči „pomaže majci da reaguje na potrebe svoje bebe“ i pojačava osećaj zadovoljstva u toj interakciji. Zašto je to važno?

Za taj blizak odnos između majke i bebe zaslužan je naš brižni Stvoritelj, Jehova Bog. * Kralj David je bio zahvalan Bogu za svoje rođenje i za to što se osećao sigurno u naručju svoje majke. On se u jednoj molitvi ovako izrazio: „Tebi su me poverili od rođenja, ti si moj Bog otkako sam izašao iz majčine utrobe“ (Psalam 22:9, 10).

RAZMISLITE O SLEDEĆEM: Ako se Bog pobrinuo da majka nežno brine o svojoj bebi, zar nije logično da je Bogu stalo do svakog od nas jer smo njegova deca? (Dela apostolska 17:29).

Isus Hrist, koji poznaje Stvoritelja bolje od bilo koga drugog, rekao je: „Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan novčić? Pa ipak, nijedan od njih ne padne na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. A vama su i sve vlasi na glavi izbrojane. Dakle, ne bojte se, vi ste vredniji od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29-31).

Malo ko od nas obraća pažnju na svaku ptičicu koju vidi, a kamoli na to kada neka od njih padne na zemlju. Ali naš nebeski Otac primećuje svaku od njih! A ptice — pa čak i mnogo ptica — nikada mu nisu vrednije od ljudi. Pouka je jasna: Nemoj misliti da nisi važan Bogu. Baš suprotno, veoma si mu važan!

 Iz Svetog pisma saznajemo

• „Jehovine oči su na svakom mestu, posmatraju i zle i dobre“ (POSLOVICE 15:3).

• „Jehovine oči bdiju nad pravednicima i njegove uši čuju njihov vapaj“ (PSALAM 34:15).

• „Svim srcem ću se radovati tvojoj vernoj ljubavi, jer si video moju nevolju. Ti znaš koliko patim“ (PSALAM 31:7).

Da li bi se nešto promenilo u našem životu ako bismo znali da je Bogu stalo do nas i da s ljubavlju brine o nama? Najverovatnije bi se promenilo, kao što je to bio slučaj s Hanom * iz Engleske. Ona kaže:

„Bila sam ubeđena da me Jehova ne voli i da ne odgovara na moje molitve. Mislila sam da je problem u tome što mi nedostaje vere. Imala sam osećaj da me kažnjava i ignoriše jer mu nisam važna. Mislila sam da Bogu nije stalo do mene.“

Međutim, Hana više ne sumnja u Jehovinu brigu i ljubav. Šta se promenilo? „Bila je to postepena promena“, kaže ona. „Sećam se jednog biblijskog govora od pre nekoliko godina o Isusovoj otkupnoj žrtvi. Taj govor je snažno uticao na mene i pomogao mi je da se ponovo uverim da me Jehova voli. Svaki put kada je Jehova odgovorio na moje molitve, rasplakala bih se, jer sam shvatila da me ipak voli. Proučavajući Bibliju i na sastancima saznala sam više o Jehovi i njegovim osobinama i o tome šta oseća prema nama. Sada jasno vidim koliko nas štiti i voli, kao i to koliko je spreman da brine o svakom od nas pojedinačno.“

Ove Hanine reči su zaista ohrabrujuće. Kako i mi možemo biti sigurni da nas Bog razume i da obraća pažnju na naša osećanja? O tome će biti reči u narednom članku.