KORIŠĆENJE kompjutera sa sobom je donelo i masu digitalnih podataka, koji se moraju negde čuvati. Naučnici se nadaju da će radikalno promeniti način čuvanja digitalnih informacija. U prirodi su za to pronašli vrhunski model koji ima veliki kapacitet za skladištenje podataka — DNK.

Razmislite o sledećem: Molekuli DNK sadrže na milijarde bioloških informacija. „[Ti molekuli] se mogu dobiti iz kostiju mamuta [...] i moguće je rastumačiti informacije koje oni sadrže“, kaže Nik Goldman, sa Evropskog instituta za bioinformatiku. „Takođe su izuzetno mali, kompaktni i nije im potrebno napajanje za skladištenje informacija, tako da je njihovo prenošenje i čuvanje jednostavno.“ Da li se u DNK mogu uskladištiti i informacije iz našeg okruženja? Naučnici kažu da mogu.

Oni su stvorili veštačku DNK s kodiranim tekstom, slikama i audio-fajlovima. Te informacije su unete u obliku koji je veoma sličan informacijama u digitalnom svetu. Kasnije su ih mogli dekodirati sa stoprocentnom tačnošću. Naučnici smatraju da će s vremenom pomoću ovog metoda u jedan gram DNK moći da stane onoliko informacija koliko ih stane na 3 000 000 CD-ova. Na taj način će se moći čuvati stotinama, pa i hiljadama godina. Veruje se da će u ovaj sistem moći stati digitalna arhiva celog sveta. Zato je DNK nazvana „hard-disk budućnosti“.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je kapacitet DNK nastao evolucijom ili je delo Stvoritelja?