BIBLIJA nije naučni priručnik. Ipak, kada se dotiče tema vezanih za nauku, ona se ističe ne samo po onome što kaže već i po onome što ne kaže.

U drevno doba su u javnosti bila prihvaćena mnoga pogrešna verovanja. Na primer, verovalo se da je Zemlja ravna, kao i da stoji u vazduhu jer je podupiru fizički objekti ili materije. Mnogo pre naučnih otkrića u vezi sa širenjem i prevencijom bolesti, lekari su koristili neke metode koje su u najboljem slučaju bile nedelotvorne, a u najgorem smrtonosne. Ali u preko 1 100 poglavlja Biblije nijednom se ne podržava nijedno nenaučno gledište ili metoda štetna po zdravlje.

Pre oko 3 500 godina u Bibliji je rečeno da je Zemlja obešena „ni na čem“ (Jov 26:7). U osmom veku pre nove ere, prorok Isaija je jasno govorio o ’krugu zemaljskom‘, to jest o sferi (Isaija 40:22). Planeta sferičnog oblika koja stoji u svemiru bez ikakve vidljive ili fizičke potpore — zar taj opis ne zvuči veoma savremeno?

Mojsijev zakon (koji se nalazi u prvih pet knjiga Biblije) napisan je oko 1500. pre n. e. U njemu su, između ostalog, izneseni ispravni propisi u pogledu karantina, mera koje treba preduzeti kad neko umre, kao i u vezi s uklanjanjem otpadnih materija (Levitska 13:1-5; Brojevi 19:1-13; Ponovljeni zakoni 23:13, 14).

Zahvaljujući između ostalog snažnim teleskopima, naučnici su došli do zaključka da je svemir nastao iznenada. Nisu svi naučnici bili oduševljeni indirektnim zaključkom koji proizlazi iz ovog objašnjenja. Jedan profesor je zapazio: „Ako svemir ima početak, onda treba da postoji i uzrok od kog je sve to poteklo — ko bi mogao zamisliti da se takva posledica pojavi bez odgovarajućeg uzroka?“ Međutim, davno pre pronalaska teleskopa, već u prvom stihu Biblije jednostavno je rečeno: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1).

Iako je Biblija stara knjiga i govori o mnogim temama, ona ne sadrži nijedno nenaučno gledište. Zar takva knjiga u najmanju ruku ne zaslužuje da je pobliže osmotrimo? a