Šta znači pravilo „oko za oko“?

POKRENI

Odgovor iz Svetog pisma

Pravilo „oko za oko“ deo je Božjeg zakona koji je preko Mojsija dat drevnim Izraelcima. O njemu je govorio i Isus u svojoj Propovedi na gori (Matej 5:38; Izlazak 21:24, 25; Ponovljeni zakoni 19:21). Prema ovom pravilu, trebalo je da kazna odgovara učinjenom prestupu. a

Ovo pravilo se primenjuje prilikom namernog nanošenja štete drugoj osobi. U vezi s namernim prestupom, Mojsijev zakon kaže: „Prelom za prelom, oko za oko, zub za zub; ista povreda kakvu je on naneo drugom neka se nanese i njemu“ (Levitska 24:20).

Koja je bila svrha pravila „oko za oko“?

Pravilo „oko za oko“ nije nikome davalo pravo da sprovede ličnu osvetu. Umesto toga, ono je trebalo da pomogne sudijama da odrede kaznu koja bi bila odgovarajuća, ni prestroga ni preblaga.

Ovo pravilo je takođe služilo kao opomena svakome ko je nameravao da drugome nanese štetu, bilo otvoreno ili iz potaje. U Zakonu se navodi: „To će čuti ostali [oni koji su bili prisutni prilikom izricanja presude] i uplašiće se, pa više nikada neće činiti takvo zlo u tvojoj sredini“ (Ponovljeni zakoni 19:20).

Da li se pravilo „oko za oko“ odnosi na hrišćane?

Ne, ovo pravilo se ne odnosi na hrišćane. Ono je deo Mojsijevog zakona, koji je ukinut Isusovom žrtvenom smrću (Rimljanima 10:4).

I pored toga, ovo pravilo nam pokazuje kako Bog razmišlja. Na primer, na osnovu njega vidimo da Bog voli pravdu (Psalam 89:14). Takođe nam otkriva njegovo merilo pravde, to jest da prestupnik bude kažnjen „koliko treba“ (Jeremija 30:11).

Zablude o pravilu „oko za oko“

Zabluda: Pravilo „oko za oko“ je previše strogo.

Činjenica: Ovo pravilo nije bilo pokriće za nemilosrdno, okrutno sprovođenje pravde. Umesto toga, kada ga je sudija ispravno primenjivao, to znači da je pre izricanja kazne za prestup uzimao u obzir okolnosti, kao i nameru prestupnika (Izlazak 21:28-30; Brojevi 35:22-25). U tom slučaju, zahvaljujući ovom pravilu kazna ne bi bila ni prestroga ni preblaga.

Zabluda: Pravilo „oko za oko“ pruža osnov za začarani krug osvete.

Činjenica: U Mojsijevom zakonu piše: „Ne osvećuj se i ne budi kivan na sinove svog naroda“ (Levitska 19:18). Zakon nije podsticao narod da se sveti već da se uzda u Boga i u pravni sistem koji je on postavio da bi se ispravila svaka nepravda (Ponovljeni zakoni 32:35).

Isus je ispravio pogrešnu primenu pravila „oko za oko“

Isus je znao da su neki pogrešno tumačili pravilo „oko za oko“. On ih je ispravio kada je rekao: „Čuli ste da je bilo rečeno: ’Oko za oko i zub za zub.‘ A ja vam kažem: Ne opirite se onome ko je zao. Naprotiv, ako te neko ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi“ (Matej 5:38, 39).

Zapazite izraz „čuli ste da je bilo rečeno“. Isus je očigledno ukazivao na jevrejske verske vođe koje su zagovarale osvetu. Biblista Adam Klark je rekao: „Izgleda da su Jevreji koristili ovaj zakon [oko za oko] [...] kao pokriće za mržnju prema onome ko bi im učinio nešto nažao, kao i za svaku vrstu zla učinjenog iz osvete.“ Podstičući na osvetoljubivost, verske vođe su izvrnule smisao Božjeg zakona (Marko 7:13).

Nasuprot tome, Isus je isticao da je ljubav smisao Božjeg zakona. On je rekao: „Voli Jehovu, svog Boga [...] To je najveća i prva zapovest. Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘ Na ovim dvema zapovestima temelji se sav Zakon“ (Matej 22:37-40). Isus je poučavao da će se njegovi pravi sledbenici prepoznati po ljubavi, a ne po osvetoljubivosti (Jovan 13:34, 35).

a Ovo zakonsko načelo, na koje se ponekad ukazuje latinskim izrazom leks talionis (zakon odmazde), može se pronaći u pravnim sistemima i nekih drugih drevnih naroda.