Sveto pismo je zbirka od 66 svetih knjiga. Pisano je u razdoblju od oko 1600 godina. Ono sadrži Božju poruku, to jest „Božju reč“ (1. Solunjanima 2:13).

U ovom članku:

•  Neke činjenice o Svetom pismu

•  O čemu govori Sveto pismo?

•  Da li je Sveto pismo izmenjeno?

•  Zašto ima toliko različitih prevoda Svetog pisma?

•  Ko je odlučio šta treba da bude deo Svetog pisma?

•  Da li su neke knjige Svetog pisma izgubljene?

•  Kako pronaći stihove u Svetom pismu

•  Spisak knjiga Svetog pisma

•   Ko je napisao Sveto pismo? Bog je Autor Svetog pisma, ali je upotrebio oko 40 muškaraca da zabeleže ono što je želeo. Među njima su bili Mojsije, kralj David, Matej, Marko, Luka i Jovan. a Bog je svoje misli preneo u njihov um da bi mogli da ih zapišu (2. Timoteju 3:16).

   Evo jednog primera koji to ilustruje: Ako bi neki poslovan čovek diktirao svojoj sekretarici šta da napiše u nekom pismu, čak i ako bi to bile samo glavne tačke, on bi se i dalje smatrao autorom tog pisma. Isto tako, iako je Bog koristio ljude da zapišu njegovu poruku, on je zapravo Autor Svetog pisma.

•   Šta znači reč „Biblija“? Pored naziva Sveto pismo koristi se i naziv „Biblija“, koji dolazi od grčke reči biblia, što znači „knjižice“. S vremenom je ta reč počela da se odnosi na celu kolekciju knjižica koje sačinjavaju Sveto pismo.

•   Kada je Sveto pismo napisano? Pisanje Svetog pisma počelo je 1513. pre n. e. i trajalo je više od 1600 godina, sve do otprilike 98. n. e.

•   Gde se nalazi original Svetog pisma? Više ne postoji nijedan od originalnih spisa. Razlog leži u tome što su pisci koristili materijale poput papirusa i pergamenta koji nisu odoleli zubu vremena. Međutim, vekovima su profesionalni prepisivači pedantno i precizno prepisivali svete spise, čime je njihov sadržaj sačuvan za buduća pokolenja.

•   Šta je „Stari zavet“, a šta „Novi zavet“? Ono što se obično naziva Starim zavetom odnosi se na hebrejski deo Svetog pisma, to jest na knjige koji su uglavnom napisane na hebrejskom jeziku. b Novi zavet se odnosi na grčki deo Svetog pisma, to jest na knjige napisane na grčkom jeziku. Ta dva dela čine jednu knjigu, to jest Sveto pismo. c

•   Šta se nalazi u Svetom pismu? Različiti delovi Svetog pisma sadrže istorijske zapise, zakone, proročanstva, poeziju, poslovice, pesme i poslanice. (Videti „ Spisak knjiga Svetog pisma“.)

 Sveto pismo na prvim stranicama ukratko govori o tome kako je Svemoćni Bog stvorio nebo i zemlju. Posredstvom Svetog pisma Bog se predstavlja svojim ličnim imenom Jehova i poziva ljude da ga upoznaju (Psalam 83:18).

 Sveto pismo objašnjava da je Bog prikazan u pogrešnom svetlu i govori kako će on to ispraviti.

 Sveto pismo otkriva šta Bog namerava sa ljudima i našom planetom. Ono govori o tome kako će Bog uskoro ukloniti sve ono što uzrokuje ljudsku patnju.

 Sveto pismo pruža praktične savete za svakodnevni život. Evo nekih primera:

•   Kako sačuvati dobre međuljudske odnose? „Dakle, sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12).

   Značenje: Prema drugima treba da se ophodimo onako kako bismo želeli da se oni ophode prema nama.

•   Kako se izboriti sa stresom? „Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje brige“ (Matej 6:34).

   Značenje: Ne treba da se preterano brinemo oko onoga što bi se moglo desiti u budućnosti, već treba da se bavimo onim što nam se trenutno dešava.

•   Kako imati srećan brak? „Neka svako od vas voli svoju ženu kao samog sebe, a žena neka duboko poštuje svog muža“ (Efešanima 5:33).

   Značenje: Ljubav i poštovanje su temelji dobrog braka.

 Nije. Stručnjaci su detaljno upoređivali drevne biblijske manuskripte sa današnjim Svetim pismom i utvrdili su da se poruka koju ono prenosi u osnovi nije promenila. To je sasvim logično, jer ako Bog želi da se njegova Reč čita i razume, onda će se pobrinuti da ona ostane nepromenjena d (Isaija 40:8).

 Većina današnjih čitalaca ne zna drevne jezike na kojima je napisano Sveto pismo. Ali ono sadrži „dobru vest“ koja je namenjena „svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima“ (Otkrivenje 14:6). Dakle, da bi ljudi mogli da čitaju i ispravno razumeju Božju Reč potreban im je prevod na jeziku koji razumeju.

 Postoje tri osnovna stila prevođenja Svetog pisma:

•   Prevod reč za reč. Takav prevod je doslovan u najvećoj mogućoj meri.

•   Prevod po smislu. U takvom prevodu se jednostavnim rečima prenosi smisao originalnog teksta.

•   Parafrazirani prevod. U takvom prevodu se radi lakšeg čitanja praktično prepričava originalni tekst. Međutim, takvo parafraziranje ponekad zamagljuje pravo značenje teksta.

 Dobar prevod Svetog pisma balansira između doslovnog prevoda i razumljivog savremenog jezika sa ciljem da Božja poruka upućena čovečanstvu bude tačno preneta. e

 Bog je kao Autor Svetog pisma odredio šta će biti u njemu. Drevni Izrael je bio njegov izabrani narod kome su bile „poverene Božje svete objave“ i čiji je zadatak bio da čuva svete spise napisane na hebrejskom (Rimljanima 3:2).

 Ne. Sveto pismo je kompletno i nema „izgubljenih“ knjiga. Ima onih koji tvrde da neke drevne knjige koje su dugo bile skrivene treba da budu deo Svetog pisma. f Međutim, Sveto pismo ima sopstveno merilo autentičnosti (2. Timoteju 1:13). Prema tom merilu, knjige Svetog pisma koje su napisane pod nadahnućem Božjeg duha međusobno su u potpunom skladu. To se ne može reći za sve drevne spise za koje neki tvrde da treba da budu deo Svetog pisma. g