„Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, uverljiv dokaz o onome što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1, prevod Novi svet).

 „Vjera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo“ (Jevrejima 11:1, Daničić–Karadžić).

 Ovo je najsažetija biblijska definicija vere koja pokazuje da vera podrazumeva mnogo više od toga da samo verujemo u nešto.

 „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo.“ Izvorna grčka reč koja je u Jevrejima 11:1 prevedena kao „vera“ prenosi misao o poverenju ili dubokom uverenju. Takva vera se na zasniva na pukim željama da se nešto dogodi, već na čvrstom pouzdanju da će tako i biti. Grčka reč prevedena kao „čvrsto pouzdanje“ a koristila se u poslovnim spisima i označavala je garanciju da će neko dobiti nešto u posed.

 „Vera je [...] uverljiv dokaz o onome što je stvarno, premda se ne vidi.“ Vera se zasniva na čvrstim dokazima, koji su toliko jaki da smo ubeđeni da je nešto istina iako to ne vidimo.

 Apostol Pavle je poslanicu Jevrejima uputio prvim hrišćanima koji su živeli u Jerusalimu i njegovoj okolini. On je u ovom delu svoje poslanice govorio o tome koliko je važno imati veru. Na primer, napisao je: „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer svako ko želi da mu se približi mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:6). Nakon definicije koju je izneo u Jevrejima 11:1, naveo je primere muškaraca i žena iz biblijskog doba koji su imali takvu veru. Ukratko je izneo da su postupajući u skladu sa Božjom voljom pokazali veru (Jevrejima 11:4-38).