„Na kraju, braćo, razmišljajte o svemu što je istinito, što je plemenito [„važno“, fusnota], što je pravedno, što je čisto, što podstiče na ljubav, što je pohvalno, što je čestito i što je hvale vredno“ (Filipljanima 4:8, prevod Novi svet).

 „A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite“ (Filipljanima 4:8, Daničić–Karadžić).

 Bogu je važno o čemu razmišljamo zato što misli vode do postupaka (Psalam 19:14; Marko 7:20-23). Zbog toga oni koji žele da imaju njegovo priznanje neće razmišljati o nečemu što on smatra lošim, već o onome što je po njegovoj volji.

 U ovom stihu se pominje osam stvari o kojima bi trebalo da razmišljamo.

•   „Istinito.“ Ova reč se odnosi na ono što je tačno i pouzdano, kao što su informacije koje se nalaze u Božjoj Reči, Bibliji (1. Timoteju 6:20).

•   „Važno.“ To uključuje sve ono što jednom hrišćaninu daje snagu da postupa ispravno. To su stvari od suštinske važnosti, a ne neke sitnice ili površne i nebitne stvari (Titu 2:6-8).

•   „Pravedno.“ Reč je o našim planovima i postupcima u kojima ne treba da se vodimo ljudskom mudrošću, jer ona ima svoje granice, već Božjim merilima za to šta je dobro a šta zlo (Poslovice 3:5, 6; 14:12).

•   „Čisto.“ Naše misli i motivi treba da budu čisti i sveti, ne samo kad je reč o polnom moralu već u svemu (2. Korinćanima 11:3).

•   „Podstiče na ljubav.“ Ovaj izraz se odnosi na sve što je dobro, što u nama budi ljubav, a ne mržnju, ogorčenost i netrpeljivost (1. Petrova 4:8).

•   „Pohvalno.“ Ovaj izraz se odnosi na sve što doprinosi dobrom glasu neke osobe i što odobravaju ljudi koji poštuju Boga (Poslovice 22:1).

•   „Čestito.“ To je sve ono što je ispravno po Božjim merilima. Tome se ne može ništa zameriti (2. Petrova 1:5, 9).

•   „Hvale vredno.“ Odnosi se na ono što zaslužuje pohvalu i što Bog smatra dobrim. To uključuje i sva Božja dela koja su dostojna hvale, o kojima vredi razmišljati (Psalam 78:4).

 Apostol Pavle je ovu poslanicu napisao hrišćanima u Filipima dok je bio u kućnom pritvoru u Rimu. Iako je nastala u takvim uslovima, biblisti je nazivaju „poslanicom radosti“ zato što je napisana u vedrom duhu i odiše toplinom i srdačnošću (Filipljanima 1:3, 4, 7, 8, 18; 3:1; 4:1, 4, 10).

 Pavle je voleo braću i sestre u Filipima i želeo je da imaju mir i budu radosni kao i on (Filipljanima 2:17, 18). Zato ih je u zaključku svoje poslanice podstakao da čuvaju radost, da budu razumni, da se često mole Bogu i da razmišljaju o onome što će im pomoći da sačuvaju unutrašnji mir i mir s Bogom (Filipljanima 4:4-9).

 U ovom videu nalazi se kratak pregled poslanice Filipljanima.