Како могу да постанем Јеховин сведок?

ПОКРЕНИ

Да би неко постао Јеховин сведок, потребно је да учини три корака која је Исус описао у Матеју 28:19, 20. У тим стиховима, он је рекао шта неко треба да ради да би био његов ученик, у шта спада и сведочење о његовом Оцу, Јехови.

1. корак: Упознати се с библијским учењима. Исус је поучио своје следбенике да стварају ученике „учећи их“ (Матеј 28:19, 20). Реч „ученик“ носи у себи мисао о неком ко учи. Библија, посебно учења Исуса Христа, садржи мисли које су потребне да би неко водио срећан и испуњен живот (2. Тимотеју 3:16, 17). Нама је драго што путем бесплатног проучавања Библије можемо помоћи људима да се упознају с њом (Матеј 10:7, 8; 1. Солуњанима 2:13).

2. корак: Применити научено. Исус је рекао да се онај ко учи о Богу такође мора држати свега што је он заповедио (Матеј 28:20). То значи да проучавање Библије није само учење теорије, већ мора довести до значајних промена у размишљању и понашању особе (Дела апостолска 10:42; Ефешанима 4:22-29; Јеврејима 10:24, 25). Када она почне да се држи Исусових заповести, онда је потакнута да преда свој живот Јехови Богу (Матеј 16:24).

3. корак: Крштење (Матеј 28:19). Крштење симболизује умирање старог начина живота и почетак новог. Зато се оно у Библији често упоређује са сахрањивањем. (Упоредити с Римљанима 6:2-4.) Дакле, крштење показује јавности да је особа испунила прва два корака која је Исус описао и да тражи од Бога чисту савест (Јеврејима 9:14; 1. Петрова 3:21).

Како ћу знати да ли сам спреман за крштење?

Разговарајте са скупштинским старешинама. Они ће у разговору с вама видети да ли разумете шта се од вас очекује, да ли примењујете оно што сте научили у животу и да ли сте се добровољно предали Богу (Дела апостолска 20:28; 1. Петрова 5:1-3).

Да ли ови кораци важе и за децу Сведока?

Да. Ми васпитавамо децу „на Јеховин начин“ и помажемо им да „усвоје његов начин размишљања“, као што стоји у Светом писму (Ефешанима 6:4). Међутим, како расту, сама морају донети одлуку да уче, прихвате и примењују библијска учења да би могла да се крсте (Римљанима 12:2). На крају крајева, свако за себе мора одлучити ког Бога ће обожавати (Римљанима 14:12; Галатима 6:5).