Самохрана мајка по имену Десикар желела је да више учествује у служби и постане стални пионир. Она живи у Венецуели, земљи у којој је економска ситуација веома тешка. Па ипак, била је одлучна да постане пионир. То је и успела и била је јако срећна због тога. Али онда је избила пандемија коронавируса.

 На почетку пандемије, Десикар није било лако да се привикне на нове начине проповедања. Писање писама јој је тешко падало. Поред тога, није могла да користи видео-конференцијске позиве у служби зато што је интернет веома скуп ту где она живи. „Обесхрабрила сам се“, каже она. „Све се преко ноћи променило. Више нисам могла да проповедам онако како сам навикла. Мислила сам да не постижем много као пионир.“

 У јануару 2021, подружница Јеховиних сведока у Венецуели организовала је посебну проповедничку акцију. Планирано је да се током свих пет викенда у том месецу одрже јавна библијска предавања која ће се преносити на око 60 радио-станица и 7 телевизијских канала. Сведоци су били подстакнути да позову заинтересоване људе да прате програм. Подружница је такође обезбедила браћи и сестрама питања и библијске стихове из сваког предавања како би могли да их користе у писмима и телефонским позивима. Осим тога, подружница је подстакла браћу да шаљу поруке заинтересованим особама, што је за многе у Венецуели био нови начин проповедања.

 Десикар се радовала што ће учествовати у тој акцији. Иако никада није сведочила путем порука, решила је да се опроба у томе. Међутим, била јој је потребна помоћ. „Нисам баш добра с технологијом“, признаје Десикар. Зато је замолила своју ћерку да је научи како да шаље поруке и врло брзо је била спремна за акцију.

 Десикар је слала поруке многим познаницима и позивала их да одслушају предавање. Охрабрила се када је видела резултате. Многи које је позвала су слушали предавање и имали су доста питања. Други нису могли да слушају, али су је питали о чему је било речи у говору. „Прегледала сам своје белешке и поделила с њима неке мисли“, каже Десикар. „До тада никада нисам имала више од пет накнадних посета месечно, али до краја акције сам имала 112!“ a

 Десикар је позвала и своју сестру која није Јеховин сведок, а живи одмах поред ње, да слуша говоре на радију. „На моје изненађење, она је прихватила“, каже Десикар. „Сваке недеље у осам ујутру бих отишла до ње и заједно бисмо слушале програм. Имала је много питања како током, тако и након програма.“ Њена сестра је такође присуствовала Спомен-свечаности преко видео-конференције. Осим тога, дала је Десикар да користи њен интернет за службу.

 „Захвална сам Јехови“, каже Десикар. „Много сам захвална и старешинама што су ме храбрили. Помогли су ми да поново имам радост у служби“ (Јеремија 15:16). Десикар је и даље пионир и наставила је да разговара о Библији са онима којима је сведочила путем порука.