Осман је са супругом и ћерком сведочио помоћу колица с литературом испред једног гробља у Чилеу. Одједном је наишла погребна поворка с музиком. Неки из те поворке су помислили да је Осман евангелистички пастор, па су му пришли, загрлили га и усхићено рекли: „Хвала вам што сте дошли на време пасторе, очекивали смо вас!“

 Иако је Осман покушавао да им објасни да је дошло до забуне, људи га нису разумели јер су многи причали углас. Неколико минута након што је поворка отишла на гробље, неколико људи се вратило до њега и рекло му: „Пасторе, чекамо вас на гробљу.“

 Када је на крају успео да дође до речи, Осман им је објаснио ко је он и зашто је био ту. Након што су изразили незадовољство што њихов пастор није дошао, упитали су Османа: „Да ли би ти дошао и рекао неколико речи из Библије окупљенима?“ Осман је пристао.

 Док су ишли ка гробном месту, поставио је неколико питања о покојници и размислио о стиховима које би могао да прочита. Када је стигао до окупљених људи, представио се и објаснио да као Јеховин сведок учествује у проповедању добре вести људима.

 Затим је помоћу стихова из Откривења 21:3, 4 и Јована 5:28, 29 објаснио да Бог никада није намеравао да људи умиру. Рекао је и да ће Бог ускоро вратити умрле у живот и да ће они имати могућност да вечно живе на земљи. Када је Осман завршио, многи су га срдачно загрлили и захвалили су му се за „Јеховину поруку о доброј вести“. Он се затим вратио код колица с литературом.

 Након сахране, неки од ожалошћених су дошли до њега да би му поставили нека питања везано за Библију. Уследио је подужи разговор, након ког су узели скоро све публикације које су биле у колицима.