„Остављам вам мир, дајем вам свој мир. Ја вам дајем мир какав свет не даје. Нека вам срце не буде узнемирено и нека се не боји“ (Јован 14:27, превод Нови свет).

 „Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше, и да се не боји“ (Јован 14:27, Даничић–Караџић).

 Исус је овим речима уверио апостоле да не треба претерано да брину када се суочавају с проблемима. И они попут њега могу имати унутрашњи мир који Бог даје.

 Какав мир је Исус оставио, то јест дао својим апостолима? Рекао је да им даје свој мир, то јест мир који је и сам осетио. То не значи да он није имао никакву невољу или да није доживео ништа што би могло да му одузме мир (Јован 15:20; 16:33). Баш напротив, Исус је доживео велику неправду, због чега је на крају био и убијен, али је ипак сачувао мир у срцу и уму (Лука 23:27, 28, 32-34; 1. Петрова 2:23). Такав унутрашњи мир је имао зато што је био сигуран да га његов Отац Јехова a воли и признаје (Матеј 3:16, 17).

 Исус је својим апостолима дао мир тако што их је уверио да их он и његов Отац воле и признају (Јован 14:23; 15:9, 10; Римљанима 5:1). Тај мир, који се заснива на вери у Исуса као Божјег Сина, помоћи ће им да победе своје бриге и страхове (Јован 14:1). Иако Исус више неће бити дословно с њима, обећао им је да ће захваљујући Божјем светом духу бити храбри и имати унутрашњи мир (Јован 14:25-27). Моћи ће храбро да се суоче с тешким ситуацијама, знајући да је Јехова уз њих и да их признаје (Јеврејима 13:6).

 Док је Исус био на земљи, постојао је обичај да људи приликом поздрављања једни другима пожеле мир (Матеј 10:12, 13). Али Исус својим апостолима није само пожелео мир већ им га је дао. Осим тога, мир који Исус даје потпуно је другачији од мира који свет b даје. Неки људи у овом свету донекле имају мир захваљујући богатству, слави, положају или познанствима. Али мир који Исус даје не зависи од спољашњих фактора. То је постојан унутрашњи мир.

 Исус је ове речи упутио својим верним апостолима у ноћи пре него што је убијен. Тада им је такође рекао да ускоро више неће бити с њима (Јован 13:33, 36). Апостоли су се због тога ражалостили (Јован 16:6). Али Исус их је утешио и објаснио им зашто не треба да брину због његовог одласка.

 Исусове речи могу охрабрити и нас данас. И ми можемо имати такав мир (2. Солуњанима 3:16). Када смо постали Исусови ученици, схватили смо да нас он и његов Отац Јехова воле и признају (Колошанима 3:15; 1. Јованова 4:16). Зато нисмо претерано забринути, јер је Бог на нашој страни (Псалам 118:6; Филипљанима 4:6, 7; 2. Петрова 1:2).

 У овом видеу налази се кратак преглед Јеванђеља по Јовану.