„Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари“ (Пословице 22:6, превод Нови свет).

 „Научи дете којим путем да иде, па ни у старости неће од њега одступити“ (Пословице 22:6, Савремени српски превод).

 Деца коју родитељи уче да воле Бога и живе по његовим мерилима највероватније ће се водити тиме целог живота.

 „Одгајај дете према путу којим треба да иде.“ Овај израз се може превести и као „постави дете на прави пут“. Ово је још једно место у Пословицама на којем се родитељи подстичу да поучавају децу томе шта је добро, а шта лоше док су још мала (Пословице 19:18; 22:15; 29:15). Добри родитељи су свесни тога да деца, као и одрасли, имају слободу избора. Зато им неће само говорити шта да раде, већ ће разговарати са њима и помагати им да израсту у зреле и одговорне људе, који умеју да размишљају својом главом и доносе добре одлуке (Поновљени закони 6:6, 7; Колошанима 3:21).

 Неки библисти кажу да тај израз значи „васпитавати дете у складу са његовом природом“, то јест са његовим склоностима. То можда делује логично, али хебрејски израз преведен са „према путу којим треба да иде“ највероватније се односи на животни пут који је честит и исправан. У Пословицама се каже да човек може изабрати један од два животна пута. Први се назива пут „добрих људи“, „пут мудрости“ и „прави пут“ (Пословице 2:20; 4:11; 23:19). Други се назива стаза „покварених људи“, „пут злих“ и „зао пут“ (Пословице 4:14; 16:29). Дакле, пут којим дете треба да иде односи се на живот по библијским мерилима (Псалам 119:105).

 „Неће одступити од њега ни кад остари.“ Ако родитељи поучавају децу Божјим моралним мерилима, она ће вероватно живети по њима целог живота. Међутим, чак и дете око којег су се родитељи пуно трудили и поучавали га може једног дана да одступи од правог пута и да престане да живи по Божјим мерилима. На пример, може се десити да неко много времена проводи у лошем друштву и да зато почне да ради нешто што није исправно и напусти „стазе честитости“ (Пословице 2:12-16; 1. Коринћанима 15:33). Међутим, какву год одлуку дете касније у животу донесе, родитељи који га уче Божјим мерилима пружају му најбољи могући старт у животу (Пословице 2:1, 11).

 У 22. поглављу Пословица говори се о томе како се у разним ситуацијама у животу види да ли имамо Божју мудрост. Ту се каже да је важно да имамо Јеховину a наклоност, а имаћемо је ако будемо понизни, великодушни и вредни (Пословице 22:1, 4, 9, 29). С друге стране, сносићемо последице ако се не обазиремо на Божја мерила и лоше се понашамо према слабијима од себе (Пословице 22:8, 16, 22-27).

 У суштини, 22. поглавље Пословица се не бави много васпитавањем деце, већ објашњава како човек треба да живи да би стекао Божју наклоност и заиста био срећан (Пословице 22:17-19). Родитељи који уче децу да тако живе заправо показују да им желе најбоље (Ефешанима 6:1-3).

 У овом видеу се налази кратак преглед Пословица.