Према ономе што пише у Постанку, фараон је наредио да му брзо доведу затвореника Јосифа да би му протумачио снове који су га мучили. У то време, Јосиф је био у затвору већ дужи низ година. Иако је фараонов позив био хитан, Јосиф је нашао времена да се обрије (Постанак 39:20-23; 41:1, 14). То што је писац поменуо овај наизглед неважан детаљ показује да је био добро упознат са египатским обичајима.

Пуштање браде је било уобичајено међу многим народима тог доба, укључујући и Јевреје. Међутим, у једној енциклопедији стоји да су „древни Египћани били једини народ на Оријенту у ком мушкарци по правилу нису носили браду“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature, Маклинток и Стронг).

Да ли се бријање односило само на браду? У једном часопису се наводи претпоставка да су неки египатски обичаји налагали да се Египћанин који би био позван пред фараона припрема за ту прилику као што би се припремао за одлазак у храм (Biblical Archaeology Review). Ако је та претпоставка тачна, онда је Јосиф морао да обрије цело своје тело.

Не мора да значи. Када је апостол Павле у својим посланицама говорио о разлици између Јудејаца и Грка, то јест Хелена, понекад је спомињао грчки народ да би указао на све људе који нису били јеврејског порекла (Римљанима 1:16; 10:12). Један од разлога за то несумњиво је било приметно ширење грчког језика и културе на подручју на ком је Павле проповедао.

Кога су људи у то време називали Грцима? Атински беседник Исократ из четвртог века пре н. е. с поносом је говорио о томе како се грчка култура шири по свету. Он је приметио да је због тога чешћи случај да људи „неког назову Грком због његовог образовања а не због тога што је стварно пореклом из Грчке“. Према томе, могуће је, мада то не можемо са сигурношћу тврдити, да су Тимотејев отац и други које је Павле назвао Грцима заправо били Грци зато што су прихватили грчку културу, а не зато што су пореклом били Грци (Дела апостолска 16:1).