ТА КОЛЕКЦИЈА, увијена у тршчану простирку, била је скривена у једној пукотини, а пронађена је у марту 1961. Састојала се од преко 400 предмета, углавном од бакра. Ту су се могле наћи круне, палице, алатке, буздовани и друго оружје. То откриће је занимљиво онима који читају Библију, јер се у Постанку 4:22 помиње ’разноврстан алат од бакра и гвожђа‘.

Мало тога знамо о пореклу овог блага. Међутим, само његово откриће потврђује да је вађење бакра, као и његово топљење и ливење, још одвајкада било уобичајено у библијским земљама.

Пре него што је израелски народ ушао у Обећану земљу, Мојсије им је рекао: ’Из брда ћете вадити бакар‘ (Поновљени закони 8:7-9). Археолози су у Израелу и Јордану, на налазиштима попут Фенана, Тимне и Кирбет ен-Нахаса пронашли остатке многих древних рудника и топионица. Шта нам та налазишта говоре?

Подручје Фенана и Тимне испресецано је плитким јамама, из којих су рудари најмање 2 000 година вадили бакар. И дан-данас, посетиоци овог подручја могу посвуда видети камење са зеленкастим траговима бакра. Древни рудари су каменим алатом мукотрпно разбијали стене, пратећи рудну жилу. Када су исцрпли површински слој, металним алатом су копали дубље правећи велике јаме и дубока окна и тунеле. У Библији се у Књизи о Јову описује ископавање руде (Јов 28:2-11). То је био тежак физички посао. Штавише, од трећег до петог века су римске власти слале окореле криминалце и друге затворенике на рад у руднике бакра у Фенану.

Огромна брда шљаке пронађена су у Кирбет ен-Нахасу (у преводу „остаци од бакра“), што указује да је на том месту топљење бакра било права индустрија. Изучаваоци сматрају да се руда доносила из оближњих рудника, као што су Фенан и Тимна. Да би се бакар издвојио из руде,  било је потребно да се осам до десет сати у пећима одржава температура од око 1 200 степени. Зато су радници распиривали ватру дувајући кроз цеви или користећи мехове које су покретали ногама. Обично се од пет килограма руде добијала бакарна полуга од једног килограма, од које су се даље могли правити разни предмети.

Јехова Бог је на гори Синај конкретно рекао да се овај сјајни метал из оближњих рудника користи у изградњи шатора састанка, а касније је по истом обрасцу изграђен и храм у Јерусалиму (Излазак, 27. поглавље). Израелци су можда и пре него што су отишли у Египат знали нешто о обради метала, или су ту вештину тамо стекли. У сваком случају, након што су изашли из Египта, умели су да израде ливени кип телета. Такође су правили многе бакарне предмете за службу у шатору састанка, као што су велика посуда за воду, лонци, тигањи, лопате и виљушке (Излазак 32:4).

Касније, док су ишли кроз пустињу, народ се жалио на храну и несташицу воде. То се можда десило на подручју Финона (вероватно данашњи Фенан), где је било доста бакра. Јехова их је казнио пустивши на њих отровне змије, од којих су многи изгинули. Када су се Израелци покајали, Мојсије се молио за њих и Јехова му је заповедио да направи бакарну змију и постави је на стуб. У запису се каже: „Ако би неког човека ујела змија и он би погледао бакарну змију, остао би жив“ (Бројеви 21:4-10; 33:43).

Краљ Соломон је користио огромне количине бакра за опремање храма у Јерусалиму. Већи део тог бакра је његов отац, Давид, донео из похода на Сирију (1. Летописа 18:6-8). Бакарно „ливено море“, велика посуда за воду коју су свештеници користили за прање, имало је максимални капацитет од око 66 000 литара, а тежина му је могла достићи чак 27 тона (1. Краљевима 7:23-26, 44-46). На улазу у храм била су два велика стуба од бакра висине 8 метара. На врху су имали капител, који је ишао у висину још око 2 метра. Стубови су били пречника 1,7 метара и изнутра су били шупљи, а дебљина зидова им је била око 7,5 центиметара (1. Краљевима 7:15, 16; 2. Летописа 4:17). Не можемо ни замислити колико је бакра утрошено за израду свега тога.

Поред тога, бакар је у библијска времена био у свакодневној употреби. На пример, знамо да се од бакра правило оружје, као и окови, музички инструменти и врата (1. Самуилова 17:5, 6; 2. Краљевима 25:7; 1. Летописа 15:19; Псалам 107:16). Исус је поменуо бакарни новац који се стављао у појасеве (Матеј 10:9).

Археолози и историчари још увек немају одговоре на многа питања у вези с бакарним предметима из библијских времена и благом из Нахал Мишмара. Једно је сигурно, што потврђује и Библија, земља коју су Израелци наследили била је добра земља у којој су ’из брда вадили бакар‘ (Поновљени закони 8:7-9).