Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли језици потичу из Вавилонске куле?

Да ли језици потичу из Вавилонске куле?

„Тако их је Јехова оданде расејао по целој земљи, и касније су престали да зидају град. Зато је тај град назван Вавел, јер је тамо Јехова направио пометњу у језику којим се говорило на целој земљи.“ (Постанак 11:8, 9)

ДА ЛИ се ово о чему Библија говори заиста десило? Да ли су људи одједном почели да говоре различитим језицима? Неки се ругају библијском гледишту о томе како су настали људски језици и како су се проширили по земљи. Један критичар тврди: „Мит о Вавилонској кули је несумњиво једна од најапсурднијих прича које су икад испричане.“ Чак је и један јеврејски рабин за њу рекао да је „неуки покушај да се објасни порекло народа“.

Зашто неки не прихватају библијско објашњење? Једноставно речено, зато што се коси са извесним теоријама о пореклу језика̂. На пример, неки лингвисти сматрају да се језичке групе нису појавиле одједном, већ да су се постепено развијале из једног заједничког прајезика. Други сматрају да је неколико прајезика настало независно, тако што су се неартикулисани звуци развили у комплексне говоре. Ове и друге опречне теорије навеле су многе да се сложе са професором Фичом, који је у својој књизи The Evolution of Language написао: „Још увек немамо уверљиве одговоре.“

Шта су археолози и други стручњаци открили о пореклу и развоју језика? Да ли њихова открића потврђују неку од наведених теорија или подупиру оно што стоји у Библији? Осмотримо најпре шта Библија говори о настанку језика.

ГДЕ И КАДА?

Библија говори да је „у земљи Сенар“, која је касније названа Вавилонија, дошло до пометње у језику, због чега се људи више нису могли разумети. Након тога су се расејали широм света (Постанак 11:2). Када се то десило? Библија каже да се „земља [„човечанство“, фуснота] поделила“ у  време Фалека, који је живео око 250 година пре Аврахама. Дакле, може се закључити да се оно што се десило у Вавилонској кули одиграло пре око 4 200 година (Постанак 10:25; 11:18-26).

У неким научним круговима влада мишљење да су се језици развили из једног првобитног, то јест матичног језика, за који се верује да је био у употреби пре скоро 100 000 година. * Други сматрају да су данашњи језици настали из неколико прајезика који су се говорили пре око најмање 6 000 година. Али како лингвисти улазе у траг језицима који су ишчезли? „То уопште није једноставно“, наводи се у часопису Economist. „За разлику од биолога, лингвисти немају фосиле који ће их водити кроз прошлост.“ За једног од њих се каже да је своје гледиште о настанку језика формирао користећи метод налик на „математичку једначину с превише непознатих“.

Међутим, „лингвистички фосили“ ипак постоје. О каквим фосилима је реч и шта они откривају о пореклу језика? У једној енциклопедији стоји: „Најранији записи, једини лингвистички фосили до којих се може доћи, нису старији од 4 000 до 5 000 година“ (The New Encyclopædia Britannica). Где су археолози открили те „лингвистичке фосиле“? У доњој Месопотамији — на подручју где се налазио древни Сенар. * Дакле, доступни опипљиви докази су у складу са чињеницама изнесеним у Библији.

РАЗЛИЧИТИ ЈЕЗИЦИ, РАЗЛИЧИТО РАЗМИШЉАЊЕ

У Библији стоји да је Бог у Вавелу ’направио пометњу у језику тако да не разумеју један другога‘ (Постанак 11:7). Због тога су градитељи „престали да зидају град“ и расејали се „по целој земљи“ (Постанак 11:8, 9). Према томе, у Библији се не каже да су се сви савремени језици развили од једног прајезика. Уместо тога, у њој се описује изненадно појављивање неколико очигледно потпуно развијених, нових језика. Сви они су могли пренети различита осећања и размишљања и били су другачији један од другог, тако да је постојала јасна граница међу њима.

Глинена плочица са клинастим писмом из Месопотамије; трећи миленијум пре н. е.

Шта рећи о данашњим језичким групама? Да ли међу њима постоје непремостиве разлике? Когнитивни научник Лера Бородицки каже: „Док дубље истражују светске језике (којих има око 7 000, а само је делић анализиран), лингвисти наилазе на безбројне разлике о којима нису ни сањали.“ Дакле, иако језици и дијалекти из једне породице могу бити веома слични, као што је то случај код кантонског и хака у јужној Кини, они се ипак суштински разликују од језика из друге породице, на пример српског и хрватског, који припадају словенским језицима.

Језици утичу на начин на који људи размишљају и на то како виде свет око себе.  На пример, на једном језику особа ће рећи: „Имаш бубу на десној руци.“ Али на другом језику ће то звучати: „Буба ти је на југозападној руци.“ Такве разлике би у најмању руку биле збуњујуће. Није ни чудо што градитељи Вавела нису могли да наставе с градњом.

НЕАРТИКУЛИСАНИ ЗВУЦИ ИЛИ СЛОЖЕН ГОВОР?

Како је изгледао првобитни језик? Библија говори о томе да је први човек Адам стварао нове речи када је давао имена животињама (Постанак 2:20). Такође је састављао поезију да би изразио осећања према својој жени, а његова жена је јасно изнела шта је Бог заповедио и које су последице непослушности (Постанак 2:23; 3:1-3). Зато можемо рећи да је први језик био потпуно развијен и да је омогућавао људима да испоље креативност у изражавању.

Настанак различитих језика у Вавелу спречио је људе да удруже своје интелектуалне и физичке снаге. Међутим, ти нови језици, као и њихов првобитни језик, били су сложени. За неколико векова, настали су прометни градови, моћне војске и развила се међународна трговина (Постанак 13:12; 14:1-11; 37:25). Да ли би такав напредак био могућ да није било богатог речника и утврђене граматике? Дакле, према Библији, првобитни људски говор и језици који су настали у Вавелу нису били примитивни крици и гроктање, већ сложени језици.

Савремена истраживања подупиру ту чињеницу. Кембричка енциклопедија језика наводи: „Свака до сада истражена култура, без обзира на степен ’примитивности‘ у цивилизацијском смислу, има потпуно развијен језик, који се у погледу сложености може мерити с језицима такозваних ’цивилизованих‘ народа.“ Слично наводи и професор са Харварда, Стивен Пинкер, у својој књизи The Language Instinct: „Не постоји нешто као ’пећински‘ језик.“

БУДУЋНОСТ ЈЕЗИКА

Након осматрања старости лингвистичких „фосила“ и места где су пронађени, затим непремостивих разлика међу језичким групама, као и сложености древних језика, који се закључак намеће? Многи се слажу да оно што Библија говори да се десило у Вавелу има печат веродостојности.

Библија говори да је Јехова Бог у Вавелу направио пометњу у језику зато што су се људи побунили против њега (Постанак 11:4-7). Међутим, он је обећао да ће „народима дати чист језик, да би сви призивали Јеховино име и служили му раме уз раме“ (Софонија 3:9). Тај „чист језик“, то јест истина из његове Речи, данас окупља људе широм света. Сасвим је логично закључити да ће Бог у будућности ујединити људе тако што ће им дати један језик и тиме учинити управо супротно од онога што се десило у Вавелу.

^ одл. 8 Теорије о језику често полазе од претпоставке да су људи еволуирали од човеколиких мајмуна. Више информација о томе да ли је човек настао еволуцијом може се наћи у брошури Порекло живота — пет питања која заслужују одговор, стране 27-29; издали Јеховини сведоци.

^ одл. 9 У близини Сенара, археолози су ископали неколико кула налик пирамидама са степеништем. У Библији стоји да градитељи Вавилонске куле нису користили камен већ цигле, и да су као малтер користили земљану смолу (Постанак 11:3, 4). У поменутој енциклопедији стоји да се у Месопотамији камен „ретко могао наћи, ако га је уопште и било“ (The New Encyclopædia Britannica). С друге стране, земљане смоле је било у изобиљу.